P O R O D I Š T A R I J E

Kasno veče.

Trogodišnjak se pojavljuje iz sobe u kojoj bi trebalo da već neko vreme spava.

- Sine!? Otkud ti?

- Pa nesto mi se ucinilo!

- Šta ti se, sine, učinilo?

- Pa ucinilo mi se da sam se plobudio!

Samo deca koja ne slušaju mogu postati bolja od svojih roditelja.

Ispunite život ženom i decom. Brže će vam proći.

Da li je vaspitanje umni ili manuelni rad? Nema jedinstvenog odgovora. Neka svako vaspitava onim čime raspolaže.

Teško je biti dete i biti dobar.

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan.

Nemojte mnogo razmišljati kad pravite decu.
Vi ih samo napravite a ona će posle razmišljati sama.

Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đacko doba.

I, naravno:

Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.

PS: Hteo sam nešto da kažem, ali sam shvatio da je, kao i obično, neko to već rekao - i to kud i kamo bolje i lepše nego što bih ja. Valjda zbog toga, kad citiram Duška Radovića, nekako se osećam kao da sam ja sam to rekao i kao da sam i ja tako pametan. A nisam. Nisam baš tako.

Sa nama za stolom su, naravno, igračke. Konkretno, nekakav minijaturni crveni zmaj iz Kinder jajeta. Taj je interno nazvan Vatra Zmaj, da se razlikuje od sličnog plavog, koji je Voda Zmaj, i bljuje vodu.

- Tata, hajde da ti ja nesto isplićam, a ti me gledaj zinećki.
- Kako da te gledam?
- Pa zinećki.
- Kako se gleda zinećki?
- Ovako (zine u čudu). Hajde.
- Hajde.

On povede Vatru Zmaja preko stolnjaka, a ja sam na to zinuo u čudu.
On ćuti.

- Ali, sine, taj Zmaj ništa ne govori.
- Pa on ide ćutećki. I bljuvećki.

Zmaj bljuje vatru po stolu.

- Sine, hajde da malo jedemo ove ribe.
- Ja neću da jedem ribe, ja ću da jedem samo jedan rib.

Inače, bili smo zauzetiji nego inače pa nismo pisali.

Ima novoga, ne znam koliko već znate. Sin je pre dva dana napunio tri godine. Nedavno smo i krečili.

Dugo nije bilo slika, evo jedne.

Nekom uspeh, nekom peh.

Jedemo za stolom. Dete vozi formulu po stolnjaku.

- Ej, mali, nemoj da prosipaš hranu po stolu!

- Nisam ja, formula je! Gldi je, tata!

- Formulo, ako budeš prosipala hranu po stolu, biće problema!

- (mrda formulom kao da priča) Neću više. Tata, kaze da neće više. Evo opet! Hajde da bude ploblema. Tata, hajde da bude ploblema!

- Formulo, ovaj dečak će dobiti batina ako budeš prosipala hranu po stolu!

- (posle pauze) Jeo sam. Ne mogu više mesa. Muka mi je od mesa. Povlaćaću od mesa. Idem.

Nešto kasnije…

- Kao plvo, idemo sad tamo. Kao dlugo, nećemo više ovde.

- Sine, svejedno je.

- Ali tamo je svejednije nego ovde. Tamo je najsvejednije.

Još kasnije…

- Okreni se tamo i spavaj.

- Neću ka zidu, ka zidu sam sam.

Sir Arthur Charles Clarke, pisac, pronalazač, futurista, zakonodavac, izjavljivač zanimljivih gledišta, jedan, onako, zaista pametan i kreativan čovek, napustio je ovu ravan u devedesetoj godini. Mislim, umro je, ali nekako ne treba biti siguran da je umiranje ista stvar za svakoga - bar ne dok ne postignemo konsenzus oko toga da li se iza nešto dešava u bilo kom pogledu.

Na izvestan način, on je jednim delom odgovoran za činjenicu da ja pišem ovaj blog, da ja uopšte nešto pišem, da ja uopšte. Ne zbog “Odiseje u svemiru”, bar ne primarno, već zbog “Kraja detinjstva” - knjige koja je obeležila moje odrastanje u svemiru. Tj, koja ga je smestila u svemir. Do tada sam odrastao u mom naselju u Sremskoj Mitrovici za koje sam mislio da je najveće i najbolje.

Između ostalog, rekao je:

“There is hopeful symbolism in the fact that flags do not wave in a vacuum.”

(”Ima nadonosnog simbolizma u činjenici da zastave u vakuumu ne vijore.”)

Što se grbo rodi, možda je prelepi labud.

-

Dugo nas nije bilo. U stvari, bilo nas je, ali nismo postovali.

Bez naročitog razloga. Osim što smo u etapama bili bolesni, što smo se bavili stvarima, što sam ja lično pisao nešto drugo i treće, a izgleda da prsti sadrže određeni limit kuckanja koji ako probiju sve postaje razvodnjeno… A i ničemu ne valja robovati.

Vratićemo se, po običaju, vestima:

Doritos tortilja čips će oficijelno* biti prvi zemaljski proizvod koji će se reklamirati u svemiru. U pitanju je user-generated koncept kampanje koju organizuje Doritos, gde će pobednički 30-sekundni TV-spot na temu opažanja života na zemlji (a život na zemlji je, naravno, nemoguć bez Doritosa), u saradnji sa naučnicima Univerziteta u Lesteru (University of Leicester), 12. juna biti emitovan u svemir.

* “Oficijelno” jer mi u stvari ne znamo šta se dešava iza zatvorenih vrata, po kabinetima vlada sveta, svetskih vlada, tajnih društava i izvršnih zavereničkih organa. Linkovi, linkovi…

Vraćamo se, naravno, i sa aforizmom. Jedan će vrlo uskoro stajati iznad ovog povratničkog posta.
Hvala na strpljenju.

Jedna trećina onoga što pojedeš održava te u životu.

Dve trećine onoga što pojedeš održava tvoje lekare u životu.

(natpis na jednoj staroj egipatskoj grobnici)

Klonirana kokoš starija je od jajeta.