Jedemo za stolom. Dete vozi formulu po stolnjaku.
- Ej, mali, nemoj da prosipaš hranu po stolu!
- Nisam ja, formula je! Gldi je, tata!
- Formulo, ako budeš prosipala hranu po stolu, biće problema!
- (mrda formulom kao da priča) Neću više. Tata, kaze da neće više. Evo opet! Hajde da bude ploblema. Tata, hajde da bude ploblema!
- Formulo, ovaj dečak će dobiti batina ako budeš prosipala hranu po stolu!
- (posle pauze) Jeo sam. Ne mogu više mesa. Muka mi je od mesa. Povlaćaću od mesa. Idem.
Nešto kasnije…
- Kao plvo, idemo sad tamo. Kao dlugo, nećemo više ovde.
- Sine, svejedno je.
- Ali tamo je svejednije nego ovde. Tamo je najsvejednije.
Još kasnije…
- Okreni se tamo i spavaj.
- Neću ka zidu, ka zidu sam sam.
