Šesti (jutrošnji) polazak u vrtić je protekao glatko i rutinski. Bez suza ili kmeženja, normalno profesionalno i taman koliko treba veselo.
Ovih dana, meni je nagora bila tuga posle gašenja svetla uveče – jer je znao da je sledeća stvar buđenje i spremanje za vrtić. A onda pomislim, ali on ide negde gde će mu biti lepo, a ja ću nastaviti na posao gde meni niko ne da da spavam u krevetu i ne da mi ni skuvano da jedem niti me presvuče ili mi donosi igračke. I neće dugo proći, on će se tamo stvarno i osećati lepo, mi ćemo u kući morati da se ponašamo po pravilima iz vrtića itd, a sad ovde pravimo dramu.
Tako i bi. Uz malo sreće i puno truda. Njegovog.
A sreća su povoljne okolnosti – mama je mogla da ga ostavlja na kraće, u vrtiću nije bilo stvarnih sukoba sa drugom decom (veoma važno u pocetku, bar za ovo dete), pojavila se drugarica koja mu je sama prišla i potpuno ga okupirala prvih dana…
A sve mu se bilo poremetilo. Zaboravljao je stvari koje je odavno naučio, bio je ujutro tužan a popodne teatralno veseo, imao je čak i neke psihosomatske manifestacije…
I eto. Da znate ako budete pakovali svoju decu. Ne nasedajte. A ja ću uskoro, obećavam, napisati ponešto konkretnije o uopštenijem – separacionoj anksioznosti pri polasku u vrtić i adaptaciji.
Uzgred budi rečeno, u nekim zemljama (počelo je u skandinavskim) postoje vrtići u kojima je boravak isključivo napolju. Wood Kindergarten (u Nemačkoj: Waldkindergarten; u Britaniji: Outdoor preschool) prima decu od tri do šest godina starosti.
Postoje i kombinacije običnog i „šumskog“ vrtića, a osim što nema plafona i zidova, u ovom divljem vrtiću nema ni komercijalnih igračaka, već se sve pravi od onog što se pronađe napolju, u šumi, na livadi, plaži…
Koristi su nenabrojive, uključujući i – gle sad – mnogo manji procenat povreda od nezgoda ili pada!
A ja bih, u skladu sa gore navedenim primerom i licnim iskustvom savetovala svima, naravno ukoliko postoje mogucnosti za to, da polazak u vrtic bude s proleca.
Konkretno, moje dete je krenulo u maju, jeste olaksavajuca okolnost ta sto je u pitanju privatni vrtic sa sopstvenim dvoristem, kada deca najveci deo dana provode napolju i ubedjena sam da mu je to prilicno olakasalo adaptaciju. Kada su krenule vrucine, imali su bazencice i bili golisavi.
Prednost ovog perioda je i sto uglavnom tada nema puno nove dece na adaptaciji, dakle nema placa i histerije druge dece koji mnogim malisanima dodatno otezavaju i onaku tesku situaciju.