Može se reći da je prohodao

(piše: tata)
Juče smo obeležili 11. mesecdan. Tačnije, mali seronja ga je obeležio tako što je kenjao tri puta, bio jako dobro raspoložen (brbljao ceo dan, naučio nekoliko novih reči, sve iz prve…) i što je – eto tako – prohodao.

Već dugo on hoda tako što uhvati mene ili mam-mu za prst i krene. Napravi seriju krugova oko stana. Šutira loptu (i levom i desnom) i viče „Duuuuuu…“, čak se i saginje i rukom je vadi kad se gde zavuče, pa nastavi da je šutira…

Bivalo je i da se pusti i krene, pa čak i napravi 4-5 koraka, ali to nekako nije delovalo ubedljivo.

Juče se tako pustio, krenuo, prešao tri-četiri metra, stao, okrenuo se, nešto značajno rekao, promenio pravac i opet krenuo. Došao do kauča, stao i dohvatio već nešto od igračaka koje su tu bile. To se ponovilo nekoliko puta, a jedared je i odjednom stao, čučnuo, dohvatio Raleta (plišani pacov-miš, šta li je), ustao i nastavio svojim putem držeći ga na uvetu kao brejkeri kasetofon osamdesetih…

Inače, situacija sa 11. meseci je:
– govori mam-ma, ba-ba i ta-ta (mada je tata najčešće gest sa ispruženim rukama i molećivim pogledom), kada, nona, kuava (krava), ija (lija), kum, non (slon), aje (Rale), mam (majmun), biaja (Paja, patak), k’ama (reklama) i slično… Imitira životinje: uaaaau! (lav), avf, avf (kuca), u, u, u, u (majmun), tak tak tak (sat; reći ćete: sat nije životinja, ali razmislite, po čemu nije?) itd.
– naravno, postoji i čitav fond reči i složenih glasova koje redovno ponavlja a koje nikako da dešifrujemo – ako išta uopšte znače osim da mu je zabavno da ih govori (zna li neko šta je kanga?).

– obožava čepove (bep=čep) i poklopce svih vrsta, a najviše od 2-litarskih plastičnih flaša. Ako mu samo malo pomogneš i olabaviš, on ladno odvrne, a onda pokušava da ga vrati. Ponekad uspe čak i da ga zavrne nazad – mada slučajno – a tada se oduševi „kao dete“.
-uživa kad gleda „Veliku plavu kuću“ i reklame za pivo i koka-kolu (nije li jasno da su te reklame infantilne?).

I tako, da ne ispadne da se hvališemo. Svako dete ima svoje bisere i svoja čudesa, i svako najbolje zna svoje dete, a ne zna šta to znači dok ga nema.

Uzgred budi rečeno, nedavne studiju su pokazale da deca razumeju koncept brojeva mnogo pre nego što se ranije mislilo, da uče nove reči „na svoju ruku“ a ne kako ih uče roditelji, i da je altruizam, zamislite, urođen!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s