Buran period…

…je iza nas.

Prvo smo bili prehlađeni – svo troje.
Nismo valjano ni ozdravili, kad nas je snašao neki virus koji napada stomak (a znate šta to može da podrazumeva) i drži par dana. Padali smo kao domine, i to ovim redom, sa po par dana pauze: Jovan, mama, komšijska deca jedno i drugo, tata, jedna baba, komšijski tata, druga baba, čika, sestra tanja, kum. Lanac se tu završio, barem koliko se tiče familije i komšiluka.

Svi smo izgubili apetit. Tresli smo se i odlazili kod lekara u talasima.
Jovana je najduže držalo, poklopivši se sa prethodnom prehladom, ali on je i najbolje podneo – nije ležao, nije se žalio, nije menjao svoje dobro raspoloženje.

Kad je sve konačno prošlo, povratak apetita je kod Jovana bio spektakularan – pojeo je… malo je reći sve. U jednom trenutku je popio zaprepašćujuću količinu jogurta za svoju težinu. Od tada datira nova navika otvaranja frižidera i haranja istog uz povike „otoji, otoji“ (ako je jogurt), ili „katiku, katiku!“ (ako je pavlaka) ili sl…


U međuvremenu se tajina firma selila, tako da je taja jedno vreme bio samo lepo i drago sećanje.
Od tada, od tajinog povratka u život porodice, datira i sedenje tati na glavi.

I baš tada, Jovan je počeo da sastavlja prve preteče budućih rečenica:
„Baba, koaće (kolače)! Jovan, jede, koaće!“
„Imino (idemo – ne znam zašto) jedemo eba (hleba)“

„Imino (idemo – ne znam zašto) kupimo eba (hleba)“

i slično, kao i da sve očiglednije simulacije rečenica:
„V-te b-de b-ga b-ga b-ti b-ti koa!“ (ovo poslednje: kola, ovo pre toga – besmisleni glasovi u savršenom ritmu smislene sintakse).

U tom bolesnom međuvremenu Jovan je izgubio ritam spavanja koji smo jedva povratili.
Svaki roditelj zna šta to znači, a ko još nije roditelj ne treba ni da zna, inače će se teško odlučiti na roditeljstvo. A kad bih nekom ne-još-roditelju objašnjavao blagodeti igranja, repetitivnog pevanja i nošanja oko tri, četiri ujutro, kad bih mu opisivao čari jedinstvenih fazona i smeha kakvi mogu da se iskuse samo u okrilju bunila noći sa svojim detetom, kad očajan konačno odustaneš od besa što opet ne spavaš…. ko bi razumeo?

Onda nas je strefila nužda za hitnom vodoinstalaterskim intervencijom. Druga opcija je bila da se smrtno posvađamo sa dragim nam komšijama (pominjanim u delu sa virusom) kojima se na zidu počeo formirati mali vlažni ekosistem.

I sve to je prošlo.

Zdravi smo, imunitet nam je iskusniji i jači, imamo novu bateriju nad kadom i manje para u kući – sve stvari koje jačaju ljude, duhovno i telesno.

Jedina zaostavština iz tog burnog perioda koja možda baš i nije morala da nam ostane, je sedenje tati na glavi.

3 thoughts on “Buran period…

  1. E stvarno vas je krenulo😦 al sve ce se vec srediti, samo ovo sjedanje mi djeluje kao neizlijecivo.
    Simply

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s