Drugi Hristov dolazak, samo na Diskaveriju?

U ponedeljak je u Njujorku (Reuters, BBC, ma preneo je ceo svet), holivudski reditelj James Cameron na konferenciji za štampu predstavio artefakte (kosturnice) za koje on i njegovi tvrde da sadrže kosti, ni manje ni više: Isusa (Yeshua), njegove majke (Maria), njegovog oca (Yosef), njegove žene (Mariamne, tj. Marije Magdalene), brata (Yose, Josija – jevanđelje po Marku ga pominje kao brata), još jednog rođaka (Matia) i sina (Judah – kakav izbor imena, dostojan Isusa!). Grobnica u kojoj su proneđeni potiče iz vremena Iroda. Nalazi su tema dokumentarca Discovery Channel-a najavljenog za 4. mart („The Lost Tomb of Jesus“) i knjige („The Jesus Family Tomb“).

Kosturnica i grobnica

Cameron je producent dokumentarca. Reditelj je Izraelac koji živi i radi u Kanadi simpatičnog imena Simcha Jacobovici, novinar sa Emmy nagradama po fiokama (Simča na slici).

Kosturnice („ossuaries“) su originalno pronađene 1980. tokom gradnje u južnom delu Jerusalema. Od tada su samo stajale u skladištu nekog muzeja, tako bezveze na polici, a sama grobnica je zapečaćena i nalazi se usred izgrađenog naselja.

Izgleda da arheolozi u Jerusalemu redovno nalaze kosturnice sa imenima Jeshua, Mariamne, Juda, Joseph… pa to po sebi i nije senzacija.

Ali, problem je, osim pravog vremena i činjenice da su baš ta imena zajedno, nastao i kad su uvek vredni statističari (angažovani od strane ekipe filma) sračunali da bi, da je neko u Jerusalimu (sa toliko i toliko stanovnika i takvim i takvim frekvencama imena) u to vreme rekao svim Isusima da ustanu, pa rekao da sednu svi kojima otac nije Joseph, pa da sednu svi kojima mama nije Mary, pa da sednu svi… na kraju ostao da stoji, po zakonima statistike, najviše jedan čovek. Ili – pardon – bogočovek. Statističke procene verovatnoće da je u pitanju greška idu od 1 : 600 do 1: 42 miliona, u zavisnosti od postupka. Uf. Skeptični arheolozi i sami kažu da već natpis „Isus, sin Jozefa“ nije zabeležen, da je to prvi.

IAA (Israel Antiquities Authority) kaže da su ga preterali, da su iz par tačnih informacija izvedeni pogrešni zaključci da bi se prodao šou. Arheolog Amos Kloner kaže da su u pitanju samo česta imena i da ne veruje da su Isusovi otac i majka uopšte imali grobnicu u Jerusalemu – kaže da su bili sirotinja, da su živeli u Nazaretu… Otkud baš oni svi zajedno? Dakle, baš to je najsumnjivije. Dr Shimon Gibson, koji je iskopao sve to onomad, kaže da je sve to lepo i zanimljivo, ali da je veoma skeptičan. I tako dalje… CNN-ovu video-vest o tome možete videti ovde.

Simča, opet, kaže: „Nije na meni da tvrdim da li je istina ili ne. Oni koji kažu da ja nisam arheolog su potpuno u pravu. Ja sam istraživački novinar. Ja radim svoj posao. Povezujem tačkice. (….) Kosturnice su jednostavno stvarne. Prema tome, to je ili Jesus iz Nazareta, ili je neki drugi tip koji se u isto vreme zvao Isus, imao bliskog rođaka koji se zvao isto, dve žene u porodici koje su se zvale..oca koji se zvao…“

Ovde možete pročitati i čuti opširan intervju sa samim Kameronom i Simčom.

Same kosti iz kutija su odavno ponovo sahranjene prema običajima, ali mikroskopski ostaci su i dalje unutra sa…čim? Sa DNK materijalom – čim drugim?

Testovi na mitohondrijalnim DNK pronađenim u kosturnicama Isusa i Mariamne su urađene na Lakehead University Paleo-DNA laboratory u Thunder Bay-u, i pokazali su da osobe nisu u srodstvu. Dakle, po svemu sudeći su bile u braku. A to dalje znači da je ono njihov sin…

Da ludnica bude potpuna, forenzički testovi su pokazali da još jedan kontraverzni nalaz ima veze sa istom grobnicom. Pre nekoliko godina je „na tržištu“ isplivala kosturnica na kojoj je pisalo da je u njoj James, brat Isusa i sin Jozefa. Gde je pronađena nije bilo poznato, prosto je „isplivala“ kod izvesnog Odeta Golana (vlasnik najveće privatne muzejske kolekcije u Izraelu i truli bogataš – biznismen). Njemu se trenutno sudi za neke falsifikate, a i natpis na samoj toj kosturnici je naširoko smatran falsifikatom. E, sad se ispostavlja da po svemu odgovara ovim kosturnicama, tj, da je kanda iz iste grobnice…To, kao, potvrđuje osporavanu autentičnost Golanove kosturnice.

Čekamo premijeru.

Filmadžije zahtevaju dalji pristup u druge kosturnice i samu grobnicu (u koju su ih za potrebe snimanja pustili samo na kratko) i planiraju dalje DNK analize. S čim će da uporede DNK star 2.000 godina, nije jasno. Prilično su samouvereni. Nije jasno zašto. Akademski Izraelci su mahom pljuvački ili nipodaštavajuće raspoloženi. To je jasno. Ili su u pravu, ili su toliko glupi ispali još pre 27 godina da bolje da ponavljaju isti priču pa makar i DNK analize pokazale da Jesus ima pola gena svoje majke, a pola nisu hromozomi i spirale proteinskih lanaca već sićušne uvijene trake pergamenata sa zapovestima…

Moguće je sledeće:
– sve je istina, ludnica je, Isus je imao dete sa Marijom, a ako se i uzneo na nebo, vratio se da još malo poživi u ljubavi o kojoj je neprestano i govorio
– sve je istina, ludnica je, Isus je imao dete sa Marijom, ali pre raspeća, a kasnije su prosto pobrisali njegov ovozemaljski deo života
– ludnica je, neko je napravio falsifikate kakve nije video ni Izrael (a oni su videli svasta!) uključujući i prvi zabeleženi falsifikat cele grobnice
– ludnica je, neko je napravio falsifikate kakve nije video ni Izrael (a oni su videli svasta!) u gurnuo ih u neotkrivenu (!) staru grobnicu

– ludnica je, u Jerusalimu je su isto vreme živela dva Isusa koji su bili oženjeni Marijom Magdalenom, bili sinovi nekog Jozefa…
– itd.

Inače, mnogi narodi širom sveta, pre svega na istoku (iako vole Isusa, smatraju ga prorokom i uče o njemu, uključujući i Muslimane) uopšte nemaju ove dileme. Osim što ne misle da je bio bog niti da je umro na raspeću i uzneo se, sve ostalo je isto (iscelitelj, prorok…) A ne dovode u pitanje ni mesto gde je sahranjen. Znaju i koliko je imao godina kad je umro. Pa, sami su ga sahranili.

Tako oni barem kažu. Kažu, živeo je među njima. U Kašmiru. Zvali su ga Yuz Asaf (prevodi se kao „Sin Josifa“… ali i kao prevod imena „Buddha“). Još kao deca uče da je kod njih sahranjen Isus u hramu Roza Bal (sarkofag na slici). I ne postavljaju pitanje oko toga.

Sarkofag u hramu Roza Bal.

Da sve bude još čudnije, Yusufzai je izgleda pleme u Avganistanu koje i dalje živi po običajima drevnog Izraela, a ime svog plemena objašnjavaju kao „deca Josifa“.

Ko ima bolji internet, može da pogleda BBC filmic

Pominje se on i po drugim imenima: Jmanmuel, Saul.. i živeo je, kao, kojekude. A više je i teorija o mestima gde je sahranjen.

Jmanmuel

Nije ni čudo, kad je svet tih dana bio pun Isusa koji su bili oženjeni Marijama Magdalenama i uz to bili sinovi Marija i Jozefa i imali braću po imenu… Jedan je stigao i do Japana.

I još nešto: najgore od svega je što se ovo ponegde predstavlja kao mogućnost da se obore ili dokažu fundamenti neke vere, što je ujedno i sistem određenih moralnih vrednosti. U redu, ako je ovo tačno, Isus bio oženjen, imao decu i tako to, onda su neki bili džabe u celibatu dve hiljade godina, a možda i lagali, ali… kao da je to najvažnije? Zar su u tome fundamenti neke vere?

Argumentum ad hominem je vrsta logički nevaljanog debatnog argumenta kada nešto što neko kaže proglasite pogrešnim time što diskreditujete onog ko je to rekao. Dakle, kao kad bi neka budala rezimirala na sledeći način: ako se ispostavi da je imao ženu i decu, onda on nije bog, dakle ne treba ljubiti bližnjeg svog, već ga se može ubiti i poželeti što je njegovo i pokrasti. Ako su nas lagali da je on bio bog, onda su te njihove zapovesti laž…

A zaboravlja se da su „ljubiti bližnjeg svog, ne ubiti… nek prvi kamen baci onaj koji… ne sudi da ti ne bi bilo…“ bile veeeelike i teeeške reči u ono vreme.

I sada su velike i teške, ako ih izgovaramo ozbiljno. Recite ih rulji koja drži kamenje nad glavom neke nesretne sirotinje. Oduzmite im to što im treba u tom trenutku. Danas. A zamislite onda?

Ja lično ne verujem da su pronašli to što deluje kao da jesu. Verovatnije mi je, ako bi neka od alternativnih varijanti bila tačna, da je umro od starosti u Kašmiru. I lepše bi bilo. Nekako u skladu s svim ostalim.

Ove holivudske kosturnice (tj natpisi) bi onda bile falsifikati. Neko je (Golan i njegovi), ispotpisivao celu porodicu kao da su Sopranosi na postojeće (ili čak napravljene) kosturnice, uzeo jednu sebi i klisnuo. Kad? Ne znam. Bogat je čovek, možda u samom muzeju, možda čim su otkrivene… Možda ih je sam u grobnicu i stavio. A dokazano je već da on i njegovi umeju da naprave strava veštačku patinu oko koje se najbolji stručnjaci dobrano pomuče. Ostalo je zataškao u prašinu na „zaboravljenoj“ polici, i… S poznavanjem špila u dlaku, otpočeo je višedecenijsku partiju. Jer, kad neko „otkrije“ ostalo, on će biti jedini privatnik koji u svom vlasništvu ima poslednju, nedostajuću kosturnicu, sa bratom, koja mu je „isplivala“ na tržištu.

Živi bili pa videli.

PS: Kod nas ništa novo. Ovih dana volimo da crtamo „totalni mrak“ i bilborde.

Advertisements

Znaju nesto sto mi ne znamo?

Norveška vlada je pre nekoliko dana obelodanila svoj plan za izgradnju 5 miliona dolara vrednog skladišta semenki 120 m (364 ft) pod zemljom, tj. pod planinom na izolovanom ostrvu Spitsbergen nedaleko od Severnog pola a 1.000 km od obale Norveške.

Semenki.

Ali, ne bioskopskih semenki, nego nepečenih semenki jestivih biljaka.

U stvari, to će biti ogroman sef u kojem će tri miliona zasadivih uzoraka za jedan dug, dug period sigurno preživeti šta god – promenu klime, topljenje oba pola sa sve Grenlandom, nuklearnu katastrofu, udar asteroida…

Planiraju da ga završe 2008. A pošto su to Norvežani, i završiće ga. A plašim se, takođe pošto su to Norvežani, da će sigurno i zatrebati.

Joca voli grašak. Boraniju obožava. Pasulj je jedna od stvari zbog kojih ne sumnjam u moje očinstvo. Šargarepa i cvekla i karfiol i kupus… sve jede dete. Leba, moram da priznam, čapa već iz cegera u prodavnici – bio crni ili beli.

O voću da i ne govorimo – mi ga npr. ujutro teramo da jede neke suhomesnate splačine i mnogomasne mlečne proizvode, a on jadan žvaće i gleda u jabuku (narandžu, bananu…).

Bilo bi šteta da jednog dana sveže voćepovrće postane luksuzni proizvod koji će Norveška izvoziti i imati monopol….a da mi ostali jedemo suhopovrćne proizvode u kojima ima mali procenat preskupog graška, paradajza, pasulja, soje itd, a neznano veliki sintetizovanog graška, paradajza, pasulja i jeftinog mesa (npr. postapokaliptične mutant-svinjetine).

I kad jednog dana naši daleki potomci (ili potomci nekih drugih naših savremenika ili pak vanzemaljci) otkopaju sve to, pomisliće: ovo je napravila ili neka visoko razvijena vrsta biljojeda, ili neka visoko inteligentna biljna vrsta, ili je tu na planini trebalo da počne neka jako važna utakmica.

A nit smo biljojedi, nit smo inteligentni, nit je utakmica, zbog koje se sve ovo i dešava, toliko važna.

Kod nas, inače, ništa drugo novo nema.

Febuar ima svoje prednosti

Prvo, nije januar. Ne pati od repova praznika i iluzije novine.

Drugo, kraći je. Privremen je nekako, u odnosu na u večnost otegnuti januar.

Treće, prošao je i moj rođendan i mogu da se opustim i uživam u činjenici da mi je sledeći rođendan daleko.

A ovo je presek stvari na današnji dan:
1. Mališa je bolestan u uho-grlo-nos-oko.
2. Omiljeno štivo u kući je Vini Pu, knjižicu dete zna napamet, mada se ne razume baš svaka reč kad nam je „čita“;
3. Globalno otopljavanje naše sutrašnjice je, prema najvećim relevantnim mozgovima današnjice, nedvosmislemno dokazano; povećanje prosečne godišnje temperature planete iznosiće možda i celih 6 i po stepeni do 2100-te; trajaće vekovima; mnogo šta će biti poplavljeno, mnogo šta će izumreti, boleštine će početi da se sele kao ptice preko kontinenata (…), dok će ptice da sede i tužno gledaju gde je koja strana sveta;
4. Američki astronaut Sunita Williams oborila je u nedelju rekord u ženskom hodanju slobodnim svemirom, dok su opravljali rashladne sisteme („klima-uređaj“) na međunarodnoj svemirskoj stanici.

Da li su i kako ove četiri stvari povezane? Jesu. Itekako.

Prvo, ova zima je preblaga. Virusi haraju.
Značajne klimatske promene koje smo sami izazvali osetiće Jocina generacija, mnogo više nego mi koji smo odgovorni.
A generacija Jocine dece neće imati leda na severnom polu. Deda Mraz neće ići sankama sa Irvasima, nego kočijama sa konjima (koji neće izumreti), motociklom s prikolicom (kao Gestapo) ili nekim dobrim terencem. Ili će ga preseliti na Južni pol.
Bolesti sa kojima će se boriti Evropljani imaće egzotičnija imena, sa etimologijama u afričkim jezicima.
Dalje, verovatno je da će deca Jocine dece zaista misliti da su medvedi bili plišane male životinje sa dugmadima za oči, koje su sadile med u ćupovima u dvorištu i slavile rođendan sa tigrom i magarencetom i… a šta su ove ostale životinje?… Arhivski snimci Animal Planet-a, uz knjige i crtaće Volta Diznija i Pixar-a, biće osnovno štivo za učenje o raznovrsnosti faune;
Na kraju, ljudi će sve više živeti u svemiru. Biće svejedno: pod svemirskom haubom ili zemaljskom kupolom… A i tamo će stalno izlaziti da opravljaju klime.