Refleksije


U poslednje vreme nemam ni poslednjeg vremena da pišem ovde.

Imam, eto, za par Jocinih refleksija.

Npr, Joca obožava ga gleda munje i sluša grmljavinu. Ovo je transkript jednog dijaloga.

J: Tata, idemo (na terasu) da vidimo kako grmi.

T: Nećemo, Jovane, sada ne grmi.

J: Tata, idemo da vidimo kako ne grmi.

T: Nećemo, Jovane, nema na terasi ništa i ništa se ne čuje.

J: Tata, idemo da vidimo kako se ne čuje.

Druga je od sinoć. Izrekao ju je pošto se prosuo preko betona prilikom trčanja po keju nešto posle devet uveče. U tom delu šetališta bio je skoro mrkli mrak, i mi smo ga opomenuli da ne trči jer može da padne.

Ustao je i rekao

Pao mrak, pao Jovan.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s