Geneza porodičnog žargona

Dete se igra koječime što je na gomili.

DETE: Tata, ovo me nelvila.miislilac.jpg

TATA: O-kej, sine.

Dete ležerno odbacuje iritirajući objekat i uzima nešto drugo sa gomile.

DETE: Tata, ovo me vila (vira, suprotno od nervira – barem pretpostavljamo).

TATA: Hmmmm… A šta je to, sine?

DETE: Hmmm, to je neto (nešto).

TATA: Tako je, sine, to je nešto. Bravo, sine.

Advertisements

Gitarijada, besanica, gaz generacija i – AAARRGGH!

Besane noći, one situacione, kad ti npr. kakva ulična galama ne da sna, čudna su stvar. Promeni se čovek, suze mu se vidici, mozak se nervozno okreće u lobanji kao kuglager. Hoćeš da ubiješ nekog, a znaš da ćeš se, ako ga ubiješ, onda sigurno razbuditi – što takođe ne želiš jer polubudan sanjariš o barem malo spavanja. I onda ne ubiješ nikog.

Onda se jediš što nikog nisi ubio, u stomaku ti kuva neizvršeno ubistvo, pa opet ne možeš da spavaš. A kad se setiš sutrašnjih obaveza, dođe ti da sebe ubiješ, a onda brzo zažmuriš, pa barem zamišljaš kako nekog ubijaš, a znaš i kog – onog što galami, onog što mu se ne spava, jer ujutro nema obaveze jer našao je sebi da su mu to obaveze.

Postoje ljudi koji su se specijalnim vežbama narihtali na više sati budnog života dnevno.
Ima i onih koji u sebi nose nekakav čudan defekt, pa spavaju manje od ostalog sveta a da nemaju s tim problema.
Ima i takvih koji spavaju polifazno (kao mnoge životinje) – više puta po malo. A čak nemaju ni decu. I nemaju s tim problema.

E, pa, ja imam problema.
Na polifazno spavanje (srpski: „kao zec“), uslovljeno rođenjem mog sina pre 2,4 godine, već sam se pomalo i navikao. I taman se navikneš, a novorođenče poraste u bebu, beba u malo dete, itd – i ti se odvikneš. I taman se odvikneš, počne tradicionalna SAVSTOK gitarijada, kao npr. prošlog vikenda u Sremskoj Mitrovici.

U pitanju je festival, da tako kažem, rok-gitarskog melosa koji je za svaku pohvalu kao ideja. U pitanju su pre svega demo bendovi ili slični, demoidni bendovi, ili bendoidne skupine mladih u crnim majicama i tesnim farmerkama koje sviraju rok, pank-rok, hard-šit metal oj moj bože alternativni underground gitarijadski zvuk autoagresivne tinejdžerske razvojne depresije.

Da se odmah razumemo. Ja nemam ništa protiv toga, taman ne preterao u gornjem opisu, i smatram tu manifestaciju, kao i njihovu potrebu da se time uopšte bave, vrlo pohvalnim, slobodarski ljudskim, razvojno opravdanim i nacionalno važnim tekovinama, jer jedino tako neko od tih klinaca može zaista postati umetnik-muzičar, bez obzira na žanrove, trendove i to što sam ja sentimentalni matorac pregažen vremenom kao zec za drumski zečji paprikaš. A generacije gaze li gaze.
Bilo kako bilo, Savstok je organizovan, kako mu samo ime kaže, na proplanku pored plaže na reci Savi. Mesto je dobro. Lepo je, i smeće može lako da se skupi. Plaža i reka su na manje od dvadesetak metara, i služe kao mladalački ljubavni separe, WC i protočna kanta za otpatke.

Ostavimo to na stranu. Problem je što je taj proplanak ujedno i u centru grada. Sava teče iz daleka, ide i dalje, nije do nje.
Takva je Sremska Mitrovica.

Svestan sam da nije moje da se time bavim, ali mi se veoma učinilo da mislim da je Gitarijada trebalo da bude organizovana negde drugde, negde gde je nesmetano i nesmetajući mogla da traje i do kasno i kasnije. Ima u komšiluku i dece, i beba, i
nervčika koji će jednom možda nekog zaista ubiti, možda i kardiohirurga koji sutra ujutro operišu, i profi vozača autobusa koji sutra voze putnike, a ima i ljudi koji ne vole glasnu muziku noću u svom stanu i imaju pravo da je ne vole. A muzika je
strašno bila uzurpirala stambene prostore, životne, lične, u kupatilo se nisi mogao sakriti, i bili smo nemoćni.

Bilo kako bilo, jedna od pesama je trajala. Nije bilo raspoznatljivih reči, tj ta jedna reč koja se čula tokom cele pesme bila mi je poznata iz stripova i glasila je otprilike:

AAARRGGH!

Bila je to i strofa i refren i prelaz.

AAARRGGH!

Odjednom, negde oko drugog refrena, sin me pita:
– Tata, kako se zove ta pesmica?

Zabavljen, kažem:
– Zove se AAARRGGH!

Sin nije zadovoljan odgovorom. Misli da sam mu greškom odgovorio na drugo uobičajeno pitanje koje obično glasi kako ide neka pesmica.

– A, tata, a kako se zove ta pesmica?

Još zabavljeniji, nastavljam:
– Pa zove se AAARRGGH!

Dete ne veruje ušima. Rešen je da otkloni nesporazum.
– A, tata, kako joj je ime?

Odgovaram, naravno:
– Ime joj je AAARRGGH!

Kad su nešto kasnije došli moj brat i snaja pa kad smo komentarisali glasnoću, ja sam sinu rekao da kaže Čiki kako se zove ona pesmica što smo je slušali.
Uz sve trzanje glavom, najglasnije što je mogao, moj sin se pretvorio u takvog frontmena novog crnog talasa, da ja sam za trenutak prestao da se smejem, jer odlično mu je išlo.

Samo sam pomislio:
– AAARRGGH?

moj-sin.jpg

Uzgred, legenda o Leonardu da Vinčiju je nepotvrđena – ono o 15 minuta spavanja svakih nekoliko sati je neko napisao posle njegove smrti i ne znamo da li je istina. Isto važi i za urbane legende o Nikoli Tesli – da je spavao po dva sata dnevno. Ono što se zna je da je umeo da radi i po 70 sati bez prekida, ali i da spava po ceo bogovetni dan.

Ovo leto ću pamtiti…

…po tolikim vrućinama da je sa muva kapljao znoj,
po Joci na žutom biciklu, jednom u životu se ima dve i po i vozi prikladan žuti biciklić,
a to mu je i prvo leto da je istačkan komarcotinama od obraza do stopala,

Ovo leto ću pamtiti po nečemu što nisam zapamtio a setiću se nekad sigurno,
na primer neko će za dvadeset godina reći „sibirski medved“ i meni će to biti poznato a neću ni znati da je to bilo ovog leta,

I uopšte, više toga ću zaboraviti nego upamtiti,
posle kažu čovek živi osamdesetak godina, od toga pola je na nekakvom poslu, pola prespava, pola i sam želi da zaboravi a pola zaboravi a da nije ni hteo,
ne pitajte me otkud mi četiri polovine,

Kakvih osamdeset godina,
to je efektivnog života jedva desetak,
a mi na ovom prostorima treba da kod viših sila imamo beneficirano, da za dve kalendarske ostarimo samo jednu,

Pamtiću ovo leto po tome što sam jedno leto želeo da zapamtim po nečemu, pošteno je to pokušati,
a zapamtiću samo sina na žutom bicikliću kako imitira engleski jezik koji čuje na televiziji i moju nasmejanu ženu iza njega dok me čekaju u naselju kad se vraćam s posla

Pitaću se jednog dana kad je to beše bilo, koje godine,
one kad je bilo ekstra vrućina
misliš one prve godine kad je bilo ekstra vrućina
da da, a možda i druge ili treće

a baš je tekuća 2007-ma jedna važna godina, Međunarodna polarna godina, Međunarodna godina heliofizike, Evropska godina jednakih mogućnosti za sve i Godina delfina,

Zvuči kao dobra godina na dobroj planeti koja brine za budućnost i naraštaje

da, baš,

a ni prošlog leta nije bilo mnogo bolje.
Kad ono beše prošlo leto?

Ljubičasti šećer

Situacija:
Pijenje mleka pred spavanje.

Akteri:
Sin i tata.

Dijalog:
SIN: Tata, lepo je ovo mleko. Ima puno dutog tetela. (žutog šećera).
TATA: Ima, sine, ima puno žutog šećera…
SIN: Tata, tipaj i puno tlvenog tetela.mleko.jpg
TATA: Ali, sine…
SIN: (upada u reč) Tata, kadi „da netet modda i ljubitatog tetela“?
TATA: Ah…. Da nećeš možda i ljubičastog šećera?
SIN: A hoću. Tipaj.

Napomene:
Puno žutog šećera znači da ima na vrh kašičice žutog šećera.
Da nećeš možda i je u kući relativno uobičajena konstrukcija.

Raniji postovi o „bezobraznom“ – ovde i ovde.

Nećemo glavu

joca-avgust-07-1.jpgJovane, ajde na kupanje.
Netemo glavu.
A kad ćemo glavu?
Dugi put.
A kad će biti taj drugi put?
Tleti put.
A kad će biti taj treći put?
Tetvlti put.
A kad će biti taj četvrti put?
Kad bude nova godina.
A kad će biti nova godina?
Kad bude diiima. (zima, prim. tat.)
A kad će da bude zima?
Kad dade tunte. (zađe sunce, prim. tat.)
A kad će da zađe sunce?
Kad bude dan.
A kad će da bude dan?
Kad bude not. (noć, prim. tat.)
A kad će da bude noć?
Kad, kad… (pauza) Tata, pitaj o deda madu. (Deda Mrazu, prim. tat.)
Kad će da bude noć?
A, pitaj o deda madu, pitaj, pitaj.
Prvo mi kaži kad će da bude noć?
(pauza)
Dugi put.
(pauza)
Ajde, idemo.

(pauza)

Netemo glavu.

(…)

Na današnji dan…i jedna totalno nebitna vest

Na današnji dan su rođeni:
– Robert Plant koji je u tekstove pesama benda Led Zeppelin prepisivao rečenice iz Gospodara prstenova J. R. R. Tolkien-a ali je poznatiji kao njihov pevač,lovecraft1934.jpg

– pisac Howard Phillips Lovecraft koji se jako plašio napretka nauke i protestvovao kad je Ajnštajn objavio svoju teoriju relativiteta, ali je poznatiji kao otac modernog horora

circa_1900.jpg

(na slikama: Lavkraft kad je bio otac modernog horora i Lavkraft oko 35 godina ranije kad je bio uplašeno dete),

– Slobodan Milošević koji je bio predsednik Srbije ali je poznatiji kao Slobodan Milošević

i mnogi drugi.

A nebitna vest je…

Sigurnosni pojas spasio vozača Hajmlihovim zahvatom / Četrdesetosomogodišnji Stiven iz Judžina u Oregonu (SAD) je vozio svoju Hondu i jeo fast-food sendvič kad je izgubio kontrolu nad jednim zalogajem i počeo da se davi. Izgubio je svest, a honda je zveknula u parkiran auto. Zanesvešćeni Stiven je poleteo napred, pojas se zategao, a zalogaj je izleteo. Policajac koji je naišao video je Stivena kako izlazi iz kola i pitao ga: „Jeste li dobro?“. Stiven je rekao: „Ne, nisam.“ i ponovo pao u nesvest. Probudio se u bolnici, bez povreda.