Spavanje, gledanje i ćutanje

Sad kad čitam prethodni post, ne mogu da se otmem utisku da je i meni potrebna neka ogromna omnipotentna i sveznajuća figura (a tako ja njemu jadnom izgledam), da me lepo ispočetka nauči da spavam (da ne kažem nađem unutrašnji mir), da me podseti na veštine očima žmure a ustima ćutnje, jer više nit’ vidim na oči nit umem da se sročim kako je valjano a, kad se jutrom zagledam ispred sebe, ne mogu da se u tom gledanju zaustavim i okrenem taj vizir ka sebi ne bi li video šta sam video…

O brbljanju, i još više o slušanju toga što sam rekao – da i ne govorimo.

* * *
Vezani post.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s