Nikog nema, nikog da mi smeta

Nas troje smo sada privremeno podeljeni. Mama i dete su u Sremskoj Mitrovici gde mama ima privremene obaveze, dok babe na smenu čuvaju dete.

Dakle, sedim ja u stanu u Beogradu, privremeno usamljen, ali potpuno, i koristim samoću na najbolji mogući način – završavajući privremene obaveze kojima ne mogu da se bavim kad sam sa njima. U pitanju su uglavnom obaveze koje sam ja izmislio i takvima ih samovoljno proglasio. Ukratko, one važne lične stvari za koje nikad nemam vremena. Kad sam sa njima, sin me samo privremeno pušta od sebe, a tad se valja istuširati, jesti nešto, javiti se na taj telefon majku mu, etc.

Dakle eto mene, mogu šta hoću i kako hoću, privremeno sam slobodan od suštine svog života i sreće, pa mi ipak lepo, ali ne na onaj detinjast način – kad dokazuješ sebi da možeš i bez nečeg bez čega ne želiš – nego lepo jer žudim da radim te neke stvari – npr da pišem.

I onda, zverajući po uglovima i tražeći neku reč ili vezu među mislima, ugledam neku presmešnu igračku kako drema, napuštena na parketu ili zaglavljena u čekanju mog sina da se vrati.
Ne odgovaraju

Gledam ih. Pitam: Jel i vama lepo?
Ili je i vama pusto?
Ne odgovaraju.

Ne odgovaraju

Ni one ne odgovaraju.
Ni njih ne zanima šta radim i kako mi je.
Ni one mi ne smetaju.
Nikog nema, nikog da mi smeta.

Nazad na pisanje.

PS: Znam, reč „privremeno“ sam napisao šest puta. Namerno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s