Uslug, to je kad neko, to je kad…

Pitao me je preključe
Tata, šta je to uslug?

Čuo je to u sinhronizovanom crtanom. „Učinili smo mu uslugu“, reklo je neko prase, čini mi se. Ne znam samo da li me više čudi što je to uopšte pitao, ili što za neke druge reči koje su se tu pominjale NIJE PITAO.

Dakle, to više nije kao ono kad kaže „mut“ (za mikser koji muti kolače) ili „sudov“ (jedan sud, od sudovi – koji se uglavnom pominju u množini), „slonov“ (od slonovi – slično), ili kad traži „malmal sos“ (marmar sos, od tartar sos, po mami i tati)… kad smo se samo smejali i zabavljali slušajući ga.

Hteo sam da kažem: „Uslug, to je kad neko, to je kad… kad mi učiniš uslugu i pitaš mamu“.

Nešto kasnije, pitao me je i:
Tata, šta je to dol? (pošto sam mu rekao da moramo da obučemo i gornji i donji deo pidžame)

kao i
Tata, šta je to društvo?

i tako slično.

kombi-na-kombi-kockica.jpg

Kad sam ispričao mami, samo je kratko rekla: aj lepo sve to objasni i meni, da znam ako bude opet pitao.

A koga tata da pita? Koga ja da pitam, pita li se neko?

Advertisements

Papagaj koji je izvrištao alarm

Shannon Conwell i njegov devetogodišnji sin su prošlog petka uveče zaspali na kauču gledajući film.

Oko 3 ujutro ih je probudio protivpožarni alarm. Na njihovo zaprepašćenje, to nije bio protivopožarni alarm, to je bio njihov papagaj Peanut koji je imitirao protivopožarni alarm.

U kasnijem razgovoru sa policijom, Shannon je objasnio: „He was was really screaming his head off“.

Pošto su se probudili, a na njihovo drugo zaprepašćenje, shvatili su da kuću zahvata požar. Tada se oglasio i pravi alarm, ali Šenon je već bio zgrabio svog sina i svoju pticu i izleteo iz kuće.

alex_the_parrot.jpgPapagaji su, uz vrane i gavrane, među najinteligentnijim vrstama ptica.

Papagaj Aleks (1976 – September 6, 2007; na slici) je razumevao koncept nule, imao rečnik od oko 1000 reči (da se zapitaš…), itd. Njegova voljena profesorka dr Peperberg još pamti njihov poslednji razgovor, veče pre nego što je preminuo:

„Vreme je da ideš u kavez, na spavanje.“

„Budi dobra. Volim te.“

„I ja tebe. “

„Bićeš tu sutra?“

„Biću tu sutra.“

Ja sam lično imao desetak papagaja, ali jedino pamtim Kiću Sedmog, pre svega zbog toga što je umeo da sleti na vrelu ringlu i stepuje po njoj, jer nije odmah mogao da se seti da je prica i da može da odleti. Drugom prilikom, moja majka je kuvala supu bez mesa, a on je uleteo u šerpu. Ne znam šta da mislim o tome. Nije da sam bio neuhranjen. A i postupali smo lepo s njim.

Malo i puno

Teško je biti mali u velikom, nerazumljivom svetu.

Svi znaju nešto bolje od tebe…

Stariji dečak Jova, komšija, svratio je da se poigramo. Problemi.
TATA: Sine, daj komšiji Jovi da se malo igra tvojim igračkama, pusti ga nek malo on čita tvoju knjigu.
DETE: Pa, Jova mi puno čita knjigu!

…mnogo čarobnih stvari se još i krije od tebe…

Mama je umorna i prilegla je. Dete je vuče za nogu.
TATA: Sine, pusti mamu da se malo odmori.
DETE: A, mama se puno odmala!

…a čak slutiš, mada ti je to teško da prihvatiš jer je jako tužno…

Tata je došao s posla. Dete je uzbuđeno, vuče ga za nogu.
MAMA: Sine, pusti tatu malo da jede…
DETE: Pa, tata puno jede!

…da postoje stvari koje su važnije od tebe.

The Great Escape

Trčkanje, istrčavanje i spoznaje

Nedelja je bila, oko podne. Dakle, porodica je na okupu u malom gradu u sred ravnice. A u sred grada, park. Klupa u sred parka. Na sred klupe, ja. Sedim. Dete trči okolo, njuši cveće i fascinirano očijuka sa velikim crno-šarenim oktobarskim leptirom. Neobičan prizor.
Nigde nikog, provincijska nedeljna pustoš.

Na klupi pored mene su kese iz šopinga. Unutra je i čokolada. Ja sam na nju već zaboravio, i okrenut sam mislima koje se račvaju: jedan kraj palaca ka mesu koje se topi u kesi, a drugi se raduje radosti deteta kojem je lepo i koje ne želi kući.

Dete se odjednom ukopava u mestu, okreće se, dotrčava i penje se na klupu pored mene. To je ritual jedenja napolju, i ja znam koja je ideja. Iz kese vadim čokoladu.

Dete grize i žvaće.

DETE: Tata, udmi i ti tokolade.

Uzimam malo, sasvim malo.

DETE: A tata, udeo si malo. Udmi puno.

Kako nam je samo uspelo da bude tako nesebičan, pitam se ponosno…

TATA: Neću ja puno, sine, ti jedi. Mame i tate, sine, uzimaju samo malo čokolade, samo da se oslade, i da ne pojedu detetu.

Dete me na trenutak zbunjeno gleda, a onda identifikuje problem u svojoj glavi i hladnokrvno me obaveštava:

DETE: Pa, mama uzme puno.

musavo-2.JPG

. . . . . . . . . . . .

Kakao se u tropskim južnoameričkim nizijama koristi već najmanje tri milenijuma, sa najranijim zapisima iz 1.100. BC. Svi ondašnji narodi, uključujući Maje i Asteke, pili su čokoladni napitak „xocolātl“ („gorka voda“; otud: „chocolate“) za koji su smatrali da je moćan afrodizijak.

chocolate.jpg

Čokolada je najbolji primer kombinacije koja predstavlja više od zbira njenih sastojaka:

Za „milk“, Google search daje oko 96 miliona pogodaka.
Za „cacao“, Google search daje nešto manje od 11 miliona pogodaka.
Za „chocolate“, Google search daje oko 130 miliona pogodaka.

Kurs interaktivnog učenja

Moj dvoipogodišnji sin je izgleda shvatio značenje pojmova „namerno“ i „slučajno“.

Radeći nešto po kuhinji, mama ga je slučajno potkačila rukom. Ništa neobično – seronja se neprestano mota oko nogu onog što radi nešto iz čega je on isključen.

„Izvini, sine, nisam namerno, slučajno sam…“

Mališa se nije dao zbuniti – klepio ju je najbolje što je mogao da je dohvati.

„Ja sam tebe namelno.“

Kažu da je učenje najbolje kad je interaktivno.

Trogodišnjak vs. prašuma Amazona

Brazilac Neilson Oliveira Lima (nije fudbaler, još), trogodišnjak iz sela Pupuai, pronađen je posle 11 dana potucanja po tropskoj prašumi u srcu Amazonije.

Nelson je 16. septembra pošao za ocem i izgubio se nedaleko od kuće. U njegovom kraju, „nedaleko“ je relativan pojam – deset metara mu dođe isto što i deset kilometara.

Potrage nisu urodile plodom. S obzirom da porodica Lima (nije u srodstvu sa Ronaldom Nazariom) živi u nezgodnom kraju sa istorijski gladnim komšilukom (čelobašče su im jaguari, orlušine, zmijurine…), malom Nelsonu nisu davane prevelike šanse.

Više od trećine svih vrsta na planeti živi u prašumama Amazonije. Dakle, jedna ogromna trpeza – za one sa viljuškama. Od toga, tamo zuji oko 2,5 miliona vrsta insekata, oko 2.000 vrsta ptica i sisara, 378 vrsta reptila… koliko znamo u ovom trenutku. Naučnici su stigli da popišu i opišu 128.843 vrsta beskičmenjaka samo u Brazilu. Jedan kvadratni kilometar tamo udomljava oko 150.000 vrsta visokih biljaka, i oko 91 tone živih biljaka uopšte.

Od pet ptica na celom svetu, jedna je tamo.

jaguar.jpg

red-eyed-tree-frog.jpg

amazon-horned-frog.jpgserpent.jpg

I mali Neilson. Sa svojim trogodišnjim životnim iskustvom i nevelikim šansama.

Ali, Neilson nije bio na engleskim kladionicama. Čak i tamo imaju dovoljno obraza. Ili pameti da se ne klade na granice ljudske sposobnosti za preživljavanje, pogotovo trogodišnjaka iz Brazila.

27. septembra, rođak porodice Lima je krenuo u lov. Na oko tri kilometra od kuće, pronašao je malog Necu živog, zdravog i praktično neozleđenog – ako izuzmemo trnje u stopalima i dehidrataciju.

Niko ne zna šta je jeo niti kako je preživeo. Mališa ništa nije rekao, osim što je tražio vode.

Ponegde je zaista opasno krenuti očevim stopama.

Toliko.