Šta moj sin u stvari misli o meni…

„Tata, pa imat dlake“ (na nogama)

„Imam sine, to su moje dlake.“

„Pa idi da ih opeles.“

„Sine, moje dlake su čiste.“

„Pa opeli ih da ih ne bude, tata.“

I tu shvatim šta moj sin misli o meni: da sam toliki aljkavac da su mi svud po nogama zalepljene neke dlake od nekog valjanja po patosu ili slično.

Ćuti tu i spavaj, znaš koliko je sati!?“

Inače, dečaci i devojčice počinju da se razlikuju već između 6 i 8 nedelje u maminom stomaku. Ne baš po sekundarnim seksualnim karakteristikama kao što je maljavost, i ne baš na način vidljiv oku ponosnog tate, ali tada počinje.


Sneško

Čuđenje, neverica, ispitivanje.

„Pa, hladan je!“

„Samo malo, sine. Posle nije.“

Rukavice.

Oduševljenje!

„Da plavimo Sneska Belićća!“ (tako izgovara „ć“).

Dete je prošle godine videlo sneg, imao je godinu i po dana. Ipak, za njega je sneg ono što već mesec dana svakodnevno gledamo u izvesnom crtanom filmu.

2007novembar-snesko.jpg

U subotu smo u Sremskoj Mitrovici napravili Sneška i njegovu devojku. Svo troje smo bili mokri. Mama i ja smo ih pravili, dok je dete sistematično lepilo grudvice svud po njima i nama.

U nedelju su oboje bili izgaženi i porušeni.

U ponedeljak su mama i sin napravili jednog u Zemunu (Sneško na slici gore).

Popodne je bio izgažen i porušen.

Da popizdiš. Umesto da posluže kao inspiracija , pa da napravimo armiju Belićća i njihovih devojaka, da se takmičimo u lepoti, veličini, smešnoći…

Majke mi, kad zaista popizdim, napraviću nešto ovako:

ice_volkswagen.jpg

i staviću mu alarm.

Inače, kad smo dete i ja pre nekako nabrajali ko ima samo ime a ko ima i prezime, ja nisam uspeo da objasnim koji je kriterijum po kojem prezime neko ima, a neko nema – zahvaljujući Snešku Beliću.

I još inače, dnevnički zapisi iz srednjeg veka nas uče da su još tada Sneškovi pravljeni po trgovima, a verovatno i mnogo ranije.bethel-maine-usa-snowman.jpg

I još, najveći zabeleženi Sneško je napravljen u gradu Betel (Mejn, SAD) u februaru 1999. Nazvan je „Angus, kralj planine“ (na slici) u čast tadašnjeg guvernera Mejna, Angusa Kinga. Bio je visok 35 metara, i težak 4.082 tona.

Vesti iz zemlje (120 m ispod)

Obaveštavamo Vas da je „semenkarnica za smak sveta“ od 5 miliona dolara koju je Norveška vlada u februaru počela da gradi 120 m pod zemljom nedaleko od Severnog pola zvanično uključena.
doomsday-vault.jpg

Nije u pitanju „kikiriki, semenke“ za gledanje smaka sveta, već za sađenje „kikirikija, semenki“ posle smaka sveta. Preživelima će, dakle, biti potrebno još samo da organizuju neku utakmicu.

Ovaj blog je svojevremeno o tome pisao.

Dva Aforizma za danas

Oružje masovne destrukcije
je oružje masovne distrakcije.

Ako je istina to što se priča, bolje nam je da ćutimo.
Ako je istina to što ćutimo, bolje nam je da lažemo.

Pregled dosadašnjih Aforizama za danas:

Nekog ubi prejaka reč,
nekog ubi što ju je prećutao.

Zrno po zrno, pogača.
Kamen po kamen, kamenovanje.

Okreće se kolo sraćke.

Na muci se poznaju mučenici.

Sreća prati hrabre. Na bezbednoj razdaljini.

Svi za jednog – jedan zasro!

Čovek je čoveku vuk. Nečovek je nečoveku čovek.

Zlopamtilo je zlopatilo.

Zavist je bolest zavistnosti.

Thinking outside the box

„Thinking outside the box“, lateralno mišljenje, kreativno bla bla stvaralačko divergentno, ljudi plaćaju silne pare za kurseve i knjige, znoje se na brainstorming seansama prizivajući „the big idea“ iz učmalog mozga, uprežu bedne prezrele vijuge otupele od iskustva upregnutog u jednolične šeme svakodnevnice na koju su nam oči, uši, nastavnici i šefovi navikli mozak.

A nekada davno, pre šefova, nastavnika i televizije, dok su oči i ruke bile istraživači a ne izvršitelji a mozak vrhunsko čulo saznanja a ne koordinator neznanja… bilo je drukčije.

Kocka na lopti

auto-koji-zvace.jpg
Ovaj auto otvara i zatvara haubu kad ga se gura. On ga zove: „auto koji žvaće“

Zeka koji pliva u travi
Mali zeka na slici, inače, pliva.

Autić koji vozi autića koji vozi autića
Autić koji vozi autića koji vozi autića.

Sipanje goriva
Ovi autići, inače, sipaju gorivo. U vidu grisina.

Autovi razgovaraju
Autići razgovaraju.

Kreću na put

Obnova sladoleda

Kapa

Ako mu kažeš „izvoli“, on kaže hvala. Ako mu kažeš „izvolite“, on kaže „hvalate“.

„Tata, vidi, ja imam glavu koja se pomera! Vidi, tata!“ (pomera glavu levo-desno uz zvuk „zzz zzz zzz“)

(neko vreme je tih; niko ga ništa nije pitao; odjednom:) „Mama, pa ne mogu da ne dišem!“

Trči kao blesav u krug po stanu. „Jovane, šta to radiš?“, pitamo ga. „Pa, juri me drugi Jovan! Aaaa! Juri me drugi Jovan!“

„Sine, hoćeš kolač sa bundevom?“ „Neću ja kolač sa bundevom. Ja ću, ja ću, kolač s vodom“ (grize bundevaru i nateže flašu s vodom)

(gleda nešto što je za velike) „Ja ću to dobiti kad sutra porastem veliki“ (gleda nešto što je za bebe) „A to ću dobiti kad porastem mali“

Dete vs keks (slučaj prehrambenog izomorfizma)

Dete je pre neki dan videlo mamu kako jede sendvič sa dva spojena hleba. Tom prilikom, dete je tražilo da jede to isto.

Mi svoje dete učimo da opaža stvari i koncepte, i da primenjuje stečena znanja.

Prvi sledeći put kad je jeo keks, moj dvoipogodišnji sin je koncept primenio i unapredio….

homer-1.jpg

Doduše, ubrzo se dogodilo nešto na ekranu – gol ili šansa…

homer-3.jpg

I koncept je napušten.

homer-4.jpg
Uzgred budi rečeno, reč „biskvit“ potiče iz francuskog jezika i znači „dvaput pečen“. Istina je i da je tu vrstu kolačića već hiljadu i po godina (Persija) teško prestati jesti.