Uspavanka iz komparativne anatomije

Jedna od uobičajenih tema pred spavanje je, kako bih rekao, opšta biologija, ili pre morfologija, a možda i komparativna anatomija ili čak fenetika.

– Tata, pricaj mi ko ima klila a ko nema klila.

– Pa krila imaju avioni, oni lete zato što imaju krila, ali nisu životinje nego mašine, kao veš mašina ili auto. Krila imaju i ptice, na primer… (nabrajam vrste ptica). Krila imaju i neke bube, na primer… (nabrajam bube što imaju krila). A krila nemaju kuce i mace, krila nemaju… (ređam sve što mi pada na pamet a što nema krila, uključujući i ribe i sisare u moru, nadajući se da će od dosade zaspati).

– Tata, a jel medved ima klila?
– Nema medved krila, sine, ti znaš da nema.
– A jel olao nema klila?
– Ima orao krila, sine.
– Pa jel olao nema klila?
– Ima orao krila, sine, ima. Ti znaš da ima.
– Pa ne pitam jel ima, pitam jel nema?
leteci medved

Tako ponekad, uz svoje dete, čovek prosto odjednom oseti da se pretvorio u sistem poluga koji sam sebe pokreće, da mu je mozak šklopocija ustaljenih puteva misli koje kao voda redom biraju već postojeće kanalčiće, i da je povremeno potrebna poplava koja će razmekšati okoštalo blato, počistiti bedeme, izglačati neravnine i ukazati čistinu kojom će se ocrtati novi putevi.

– Orao, sine, nije da nema krila.

Najlepše i najstrašnije je to što to dete ima ogromnu iluziju da su odrasli nedostižno pametniji. Ja znam da mu je ta iluzija sada i potrebna, ali takođe sam ponosan na to što je uvek spreman da je probuši još jednim pitanjem, čisto da proveri koliko je duboka…

– Pa tata, sta si ti to lekao?
– Orao nije da nema krila.

…čak i kada je u ćorsokaku.

– Pa zasto?…

Advertisements

Izborni aforizam

Velika izlaznost u Srbiji danas bila bi još veća

da nije bila tolika izlaznost iz Srbije tokom poslednjih 15 godina.

Isusovo rođenje uz miris kineskog baruta

Isus je rođen pre nešto više od dve hiljade godina. Zna se i da je šalitra (kalijum nitrat) Kinezima bila poznata još u prvom veku, dakle otprilike isto toliko, kao i da se od nje pravi barut.

Zato je svakoj srpskoj pravoslavnoj osobi savršeno jasno da su tri mudraca, koji su došli sa istoka, svakako sa sobom morali doneti kineski vatromet i petarde.

I zato svaki čestiti pravoslavac, dakle onaj koji slavi pravu slavu, svoju veru slavi pravo, zamenjujući učmali miris tamjana izvornim, religiozno uzbudljivim i drevnim mirisom baruta, a dosadni duhovni mir i tihu spiritualnu radost (uz koju se može samo zaspati) poskakivanjem i presecanjem u stomaku pred petardama, po mogućnosti onim sa pojačanim, ortodoksnim punjenjem.

Hristos vatromet.

Vaistinu vatromet.

Uvod u filozofiju za dvoipogodišnjake: klase i objekti

„Sine, narandža nije igračka, narandža je voće, a voće je vrsta hrane, i nije za bacanje i šutiranje iako liči na loptu!“

Sistematizacija iskustava, kategorizacija pojava i njihovo razvrstavanje u klase su među najvećim strastima čovečanstva koje je od malih nogu razvijalo jezik što je ne samo opisivao i komunicirao, već i uopštavao stvarnost, podvodio ga u klase tj. pojmove tj. reči i omogućio nove vidove menadžmenta okolnog sveta. Tako se čovečanstvo, između ostalog, i očovečilo a razživotinjilo.

Nešto kasnije su Platon, Aristotel i milenijumi papagaja posle njih gomilali pamet na tu temu, ali poenta je u tome da se i sama poenta može svrstati u određenu vrstu poenti pa se onda te slične poente mogu nazvati imenom te vrste poenti, na primer, duhovite poente, i onda možeš samo reći imam duhovitu poentu i svi će već znati šta mogu da očekuju.

Da i ne govorimo o zgodi kad ti treba jedna, pa samo otvoriš fijoku u kojoj se nalaze i izvučeš jednu – tako su lepo klasifikovane da ti se ne može desiti da umesto duhovite izvučeš npr dosadnu ili razočaravajuću poentu, koje su svakako u svojim, potpuno drugim fijokama.

I svaki čovek, takođe od malih nogu, ima tu potrebu i čovečiji instinkt turanja stvari po fijokama. Bacanje narandže i šutiranje iste kao da je lopta svakako je jedna vrsta logičke kategorizacije, sa kriterijumom „oblik“. Okrugla je, kotrlja se, a lepe je i boje, dakle lopta je, daj da je šutnem.

Iz svih tih razloga, naše „voće je vrsta hrane“ i uvođenje reči „vrsta“ u porodični rečnik rezultiralo je rapidnim razvojem te imanentno ljudske veštine. Uvidi su neslućeni:

„Kroasan je vlsta kifle“
„Bravo, sine, jeste.“

„Tata, stojadin je vlsta juga.“
„Hm…. jeste sine, u stvari jeste. Bravo.“

„Rogovi su vlsta usiju“
„Hm… Okej, sine“

„Kek je vlsta keksa“
„Šta ti je to kek?“
„Pa vlsta keksa“

Klasifikacija