Uspavanka iz komparativne anatomije

Jedna od uobičajenih tema pred spavanje je, kako bih rekao, opšta biologija, ili pre morfologija, a možda i komparativna anatomija ili čak fenetika.

– Tata, pricaj mi ko ima klila a ko nema klila.

– Pa krila imaju avioni, oni lete zato što imaju krila, ali nisu životinje nego mašine, kao veš mašina ili auto. Krila imaju i ptice, na primer… (nabrajam vrste ptica). Krila imaju i neke bube, na primer… (nabrajam bube što imaju krila). A krila nemaju kuce i mace, krila nemaju… (ređam sve što mi pada na pamet a što nema krila, uključujući i ribe i sisare u moru, nadajući se da će od dosade zaspati).

– Tata, a jel medved ima klila?
– Nema medved krila, sine, ti znaš da nema.
– A jel olao nema klila?
– Ima orao krila, sine.
– Pa jel olao nema klila?
– Ima orao krila, sine, ima. Ti znaš da ima.
– Pa ne pitam jel ima, pitam jel nema?
leteci medved

Tako ponekad, uz svoje dete, čovek prosto odjednom oseti da se pretvorio u sistem poluga koji sam sebe pokreće, da mu je mozak šklopocija ustaljenih puteva misli koje kao voda redom biraju već postojeće kanalčiće, i da je povremeno potrebna poplava koja će razmekšati okoštalo blato, počistiti bedeme, izglačati neravnine i ukazati čistinu kojom će se ocrtati novi putevi.

– Orao, sine, nije da nema krila.

Najlepše i najstrašnije je to što to dete ima ogromnu iluziju da su odrasli nedostižno pametniji. Ja znam da mu je ta iluzija sada i potrebna, ali takođe sam ponosan na to što je uvek spreman da je probuši još jednim pitanjem, čisto da proveri koliko je duboka…

– Pa tata, sta si ti to lekao?
– Orao nije da nema krila.

…čak i kada je u ćorsokaku.

– Pa zasto?…

Advertisements

Isusovo rođenje uz miris kineskog baruta

Isus je rođen pre nešto više od dve hiljade godina. Zna se i da je šalitra (kalijum nitrat) Kinezima bila poznata još u prvom veku, dakle otprilike isto toliko, kao i da se od nje pravi barut.

Zato je svakoj srpskoj pravoslavnoj osobi savršeno jasno da su tri mudraca, koji su došli sa istoka, svakako sa sobom morali doneti kineski vatromet i petarde.

I zato svaki čestiti pravoslavac, dakle onaj koji slavi pravu slavu, svoju veru slavi pravo, zamenjujući učmali miris tamjana izvornim, religiozno uzbudljivim i drevnim mirisom baruta, a dosadni duhovni mir i tihu spiritualnu radost (uz koju se može samo zaspati) poskakivanjem i presecanjem u stomaku pred petardama, po mogućnosti onim sa pojačanim, ortodoksnim punjenjem.

Hristos vatromet.

Vaistinu vatromet.

Uvod u filozofiju za dvoipogodišnjake: klase i objekti

„Sine, narandža nije igračka, narandža je voće, a voće je vrsta hrane, i nije za bacanje i šutiranje iako liči na loptu!“

Sistematizacija iskustava, kategorizacija pojava i njihovo razvrstavanje u klase su među najvećim strastima čovečanstva koje je od malih nogu razvijalo jezik što je ne samo opisivao i komunicirao, već i uopštavao stvarnost, podvodio ga u klase tj. pojmove tj. reči i omogućio nove vidove menadžmenta okolnog sveta. Tako se čovečanstvo, između ostalog, i očovečilo a razživotinjilo.

Nešto kasnije su Platon, Aristotel i milenijumi papagaja posle njih gomilali pamet na tu temu, ali poenta je u tome da se i sama poenta može svrstati u određenu vrstu poenti pa se onda te slične poente mogu nazvati imenom te vrste poenti, na primer, duhovite poente, i onda možeš samo reći imam duhovitu poentu i svi će već znati šta mogu da očekuju.

Da i ne govorimo o zgodi kad ti treba jedna, pa samo otvoriš fijoku u kojoj se nalaze i izvučeš jednu – tako su lepo klasifikovane da ti se ne može desiti da umesto duhovite izvučeš npr dosadnu ili razočaravajuću poentu, koje su svakako u svojim, potpuno drugim fijokama.

I svaki čovek, takođe od malih nogu, ima tu potrebu i čovečiji instinkt turanja stvari po fijokama. Bacanje narandže i šutiranje iste kao da je lopta svakako je jedna vrsta logičke kategorizacije, sa kriterijumom „oblik“. Okrugla je, kotrlja se, a lepe je i boje, dakle lopta je, daj da je šutnem.

Iz svih tih razloga, naše „voće je vrsta hrane“ i uvođenje reči „vrsta“ u porodični rečnik rezultiralo je rapidnim razvojem te imanentno ljudske veštine. Uvidi su neslućeni:

„Kroasan je vlsta kifle“
„Bravo, sine, jeste.“

„Tata, stojadin je vlsta juga.“
„Hm…. jeste sine, u stvari jeste. Bravo.“

„Rogovi su vlsta usiju“
„Hm… Okej, sine“

„Kek je vlsta keksa“
„Šta ti je to kek?“
„Pa vlsta keksa“

Klasifikacija