Nekoliko aforizama Duška Radovića

Samo deca koja ne slušaju mogu postati bolja od svojih roditelja.

Ispunite život ženom i decom. Brže će vam proći.

Da li je vaspitanje umni ili manuelni rad? Nema jedinstvenog odgovora. Neka svako vaspitava onim čime raspolaže.

Teško je biti dete i biti dobar.

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan.

Nemojte mnogo razmišljati kad pravite decu.
Vi ih samo napravite a ona će posle razmišljati sama.

Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đacko doba.

I, naravno:

Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.

PS: Hteo sam nešto da kažem, ali sam shvatio da je, kao i obično, neko to već rekao – i to kud i kamo bolje i lepše nego što bih ja. Valjda zbog toga, kad citiram Duška Radovića, nekako se osećam kao da sam ja sam to rekao i kao da sam i ja tako pametan. A nisam. Nisam baš tako.

Zinećki, bljuvećki i ćutećki

Sa nama za stolom su, naravno, igračke. Konkretno, nekakav minijaturni crveni zmaj iz Kinder jajeta. Taj je interno nazvan Vatra Zmaj, da se razlikuje od sličnog plavog, koji je Voda Zmaj, i bljuje vodu.

– Tata, hajde da ti ja nesto isplićam, a ti me gledaj zinećki.
– Kako da te gledam?
– Pa zinećki.
– Kako se gleda zinećki?
– Ovako (zine u čudu). Hajde.
– Hajde.

On povede Vatru Zmaja preko stolnjaka, a ja sam na to zinuo u čudu.
On ćuti.

– Ali, sine, taj Zmaj ništa ne govori.
– Pa on ide ćutećki. I bljuvećki.

Zmaj bljuje vatru po stolu.

– Sine, hajde da malo jedemo ove ribe.
– Ja neću da jedem ribe, ja ću da jedem samo jedan rib.

Inače, bili smo zauzetiji nego inače pa nismo pisali.

Ima novoga, ne znam koliko već znate. Sin je pre dva dana napunio tri godine. Nedavno smo i krečili.

Dugo nije bilo slika, evo jedne.