Izvod iz uspavljivanja III

(piše: mama)

vooolim teee, jako te volim, najviše na svetu te volim, ovoliko te vooliim, volim te doooo lustera i neba, kao nebo celo toliko te volim, najlepše te volim, kao slatko te volim, najviše te volim, vooooliiiim te……eeeeee……maaaamiceee, jako najjače te ja volim na celom svetu, samo te ja volim, uvek ću ja da te volim najviše……
Kao što rekoh u predhodnim pominjanjima uspavljivanja, imamo problem!
Neće da spava sam, izvoljeva svako veče sa kim će, izvoljeva šta će da mu se priča, peva, šta će on da priča, peva i sl…izvoljeva, baš preteruje.
Mi kao savremeni „attachment“ roditelji nismo nikada ništa silom, i kao, valjda će sve to kad tad doći na svoje…ali malo – malo, jebo ti atačment kada si dva sata (posle sasvim normalnih, uobičajenih i stimulativno-razvojno poželjnih pola sata maženja, pevanja, pričanja i čitanja u krevetu) proveo u mraku bez svoje volje i preke potrebe mučeći i telo i dušu kako bi ostao budan i konačno za taj dan odživeo samo svojih samostalnih par sati! Pre nego što se i sam srušiš negde usput do kreveta…ma, na drvetu bih mogla da spavam posle uobičajenog radnog dana!
…I tako se mi malo malo svađamo: Jovane, spava ti se, ne možeš da gledaš, trljaš oči i kmezav si, opusti se konačno i spaaavaaaaj!
Prevrće se, okreće se, žedan sam, piški mi se, gde mi je igračka, pali lampu, gasi lampu, a da te pitam samo nešto, da te zagrlim, da te poljubim, zagrli me, poljubi me, 100x me poljubi, šezdesetsto puta me poljubi, da ja tebe sto puta poljubim, pokrij me, još sam opet žedan, žulja me kad žmurim, drži mi ruku, mazi me, još ovo, još ono… …beskraj…beskrajni beskraj…
I baš kad sam bila skroz spremna da branim integritet moja dva-tri dragocena noćna sata svim psihološko-pedagoškim dozvoljenim sredstvima, tj. onim koji su se pokazali, kao, iako invazivni, vrlo  uspešni ne ostavljajući pritom trajne i vidljive posledice po ličnost, usledilo je ovo volimte mantranje, shvativši valjda da mu nema više kud…..
I šta sad da pametan roditelj kaže?
Da je dete ‘prefrigano’, da je namazani manipulator, da testira tvoje roditeljske kompetencije k’o da je zla inkarnacija Vigotskog lično, da vidi da li je ljubav prema detetu zaista bezgranična i bezuslovna i kako to u praksi izgleda?
A ko je uopšte rekao da smo nas dvoje pametan roditelj?
(dok dete pred spavanje obavlja svoj ritual zabavljanja na krevetu )
mama: znaš, ja sve nekako živim u uverenju da će on jednog dana ovako samo pasti i zaspati…
tata: misliš, jednog dana ostaviti knjige dok vežba za pismeni iz latinskog i pasti i zaspati…
mama: …loooool…
…vooolim teee, jako te volim, najviše na svetu te volim, ovoliko te vooliim, volim te doooo lustera i neba, kao nebo celo toliko te volim, najlepše te volim, kao slatko te volim, najviše te volim, vooooliiiim te……eeeeee……maaaamiceee, jako najjače te ja volim na celom svetu, samo te ja volim, uvek ću ja da te volim najviše……

Kao što rekoh u predhodnim pominjanjima uspavljivanja, imamo problem!
Neće da spava sam, izvoljeva svako veče sa kim će, izvoljeva šta će da mu se priča, peva, šta će on da priča, peva i sl…izvoljeva, baš preteruje.

Mi kao savremeni „attachment“ roditelji nismo nikada ništa silom, i kao, valjda će sve to kad tad doći na svoje…ali malo – malo, jebo ti atačment kada si dva sata (posle sasvim normalnih, uobičajenih i stimulativno-razvojno poželjnih pola sata maženja, pevanja, pričanja i čitanja u krevetu) proveo u mraku bez svoje volje i preke potrebe mučeći i telo i dušu kako bi ostao budan i konačno za taj dan odživeo samo svojih samostalnih par sati! Pre nego što se i sam srušiš negde usput do kreveta…ma, na drvetu bih mogla da spavam posle uobičajenog radnog dana!

…I tako se mi malo malo svađamo: Jovane, spava ti se, ne možeš da gledaš, trljaš oči i kmezav si, opusti se konačno i spaaavaaaaj!
Prevrće se, okreće se, žedan sam, piški mi se, gde mi je igračka, pali lampu, gasi lampu, a da te pitam samo nešto, da te zagrlim, da te poljubim, zagrli me, poljubi me, 100x me poljubi, šezdesetsto puta me poljubi, da ja tebe sto puta poljubim, pokrij me, još sam opet žedan, žulja me kad žmurim, drži mi ruku, mazi me, još ovo, još ono… …beskraj…beskrajni beskraj...

I baš kad sam bila skroz spremna da branim integritet moja dva-tri dragocena noćna sata svim psihološko-pedagoškim dozvoljenim sredstvima, tj. onim koji su se pokazali, kao, iako invazivni, vrlo uspešni, ne ostavljajući pritom trajne i vidljive posledice po ličnost, usledilo je ovo volimte mantranje, shvativši valjda da mu nema više kud...

I šta sad da pametan roditelj kaže?
Da je dete ‘prefrigano’, da je namazani manipulator, da testira tvoje roditeljske kompetencije k’o da je zla inkarnacija Vigotskog lično, da vidi da li je ljubav prema detetu zaista bezgranična i bezuslovna i kako to u praksi izgleda?

A ko je uopšte rekao da smo nas dvoje pametan roditelj?

 (dok dete, pred spavanje, obavlja svoj ritual zabavljanja na krevetu…)
mama: znaš, ja sve nekako živim u uverenju da će on jednog dana ovako samo pasti i zaspati…
tata: misliš, jednog dana ostaviti knjige dok vežba za pismeni iz latinskog i pasti i zaspati…
mama: …loooool…
Advertisements

Ovih dana….

ovih dana….
– tata, mama, zašto oni samo ćute
– pa ćute, jovane, ne znam zašto
– oni samo ćute, ceo dan samo ćute, a mi stalno pričamo, ceo dan samo pričamo, zašto mi pričamo?
– imamo šta da pričamo
– a zašto oni nemaju a mi imamo
– zato što smo mi brbljiv svet, eto
– šta je brbljiv
– kad neko stalno nešto priča
– jel kao mi
– da…
– a zašto smo mi brbljivi, a oni nisu
– valjda si do ovog pitanja već mogao da shvatiš…..
…………….
– jesi li spavao danas uopšte u vrtiću
– mmmm, da, da, jesam
– koliko si spavao
– pa …. ne znam tačno
– (formulisaćemo drugačije, dovitljivi roditelji) – a šta si video kad si se probudio danas
– pa….da sav svet ustaje, a neka deca ni ne spavaju
………………………
– ti si jedno malo dosadno govno, molim te pusti me samo da završim ovo…
– zašto si mi kazala da sam malo govno
– zato što te već 10 minuta molim da me pustiš 5 minuta da završim a ti se vereš po meni, slomićeš nam vrat oboma, i da si me pustio već bi bila gotova
– a zašto si mi kazala da sam govno
– o, zato što si dosadan
– onda mi nemoj kazati da sam govno
– dobro neću, izvini, nisi govno ali si dosadan
– ne možeš svom sinu reći da je govno…
– pa kome mogu ako ne mogu svom sinu
– pa nađi neko drugo dete na ulici pa mu kaži: tisimalogovno!  a meni nemoj
……………………………………
– jovane, ne smeš tako da mi otimaš miš i da me guraš sa stolice, pusti me da završim pa ćeš onda ti
– ali pusti me moooolim teeeee, ali ja sam prvi hteo na ‘iternet’
– sačekaj malo, pustiću te
– ali me pusti sad odmah
– ali ne mogu sad odmah
– ali me puuuustiii
– jovane, kad nekog voliš (al udaram nisko) onda ga pustiš da uradi nešto što mora i strpljivo sačekaš da završi, neću dugo, obećala sam ti
– ali ti mene voliš, zato me puuuustiiiii i sačekaj lepo da završim
………………………………..
– ali, mama, meni milica ne da da se ja igram u vrtiću
– kako to misliš ne da ti
– pa ne da mi
– pa kako ti to ne da
– pa stalno dođe pa me grli
– grli te?
– da, ali ona mene stalno grli
– pa da li se ona igra sa drugom decom nekad
– da ali onda dođe i grli me
– i šta kad te zagrli
– ništa onda ode
– pa kad ode ti se igraj
– ali onda opet posle dođe, ona stalno dođe
– pa onda zagrli i ti nju pa se igrajte zajedno, jesi probao da i ti nju zagrliš
– pa….nisam se setio
……………………………………………..
– mama, šta to radiš
– pravim nešto…
– šta to praviš
– dođi da ti šapnem, da to bude naša tajna
– zašto da mi šapneš
– pa da ne čuje tata
– zašto da ne čuje
– pa da mu to posle bude iznenađenje
– kakvo iznenađenje
– takvo da on prvo ne zna šta pravim, pa kad bude gotovo da se iznenadi
– ajde onda mi šapni
– (kolače)
– (mmmm, kolače)
– da, ali nemoj da kažeš tati
– zašto?
– pa sad smo se dogovorili da je to naša tajna, čuvaj tajnu dok ne bude gotovo
….posle 1 minut….
– mama, a kad ću moći da mu kažem
– kad bude gotovo
– a ja želim da mu sad kažem
– izdrži još malo
…..još dva minuta….
– a jel mogu sada da mu kažem
– ne još, još samo malo
– ali ja želim da mu kažem sada
– ali onda to neće biti iznenađenje
…..još dva minuta….
– a mama a ja ću da mu kažem
– nemoj jovane, molim te, još malo
– ali ja neću da mu bude iznenađenje, hoću da mu kažem….
– dobro idi reci mu
– ej, tata, da ti kažem: znaš šta mama pravi
– šta sine
– ej, mama pravi KOLAČE, jel ti sad iznenađenje?!?
….iznenadljivih celih najvećih do sada 5 minuta ničeg drugog do agonije čuvanja tajne prvi put u male najmanje 4 svoje godine….

– tata, mama, zašto oni samo ćute

– pa ćute, jovane, ne znam zašto

– oni samo ćute, ceo dan samo ćute, a mi stalno pričamo, ceo dan samo pričamo, zašto mi pričamo?

– imamo šta da pričamo

– a zašto oni nemaju a mi imamo

– zato što smo mi brbljiv svet, eto

– šta je brbljiv

– kad neko stalno nešto priča

– jel kao mi

– da…

– a zašto smo mi brbljivi, a oni nisu

– valjda si do ovog pitanja već mogao da shvatiš…

………………………………. ~

– jesi li spavao danas uopšte u vrtiću

– mmmm, da, da, jesam

– koliko si spavao

– pa … ne znam tačno

– (formulisaćemo drugačije, dovitljivi roditelji) – a šta si video kad si se probudio danas

– pa…da sav svet ustaje, a neka deca ni ne spavaju

………………………………. ~

– ti si jedno malo dosadno govno, molim te pusti me samo da završim ovo…

– zašto si mi kazala da sam malo govno

– zato što te već 10 minuta molim da me pustiš 5 minuta da završim a ti se vereš po meni, slomićeš nam vrat oboma, i da si me pustio već bi bila gotova

– a zašto si mi kazala da sam govno

– o, zato što si dosadan

– onda mi nemoj kazati da sam govno

– dobro neću, izvini, nisi govno ali si dosadan

– ne možeš svom sinu reći da je govno…

– pa kome mogu ako ne mogu svom sinu

– pa nađi neko drugo dete na ulici pa mu kaži: tisimalogovno!  a meni nemoj

………………………………. ~

– jovane, ne smeš tako da mi otimaš miša i da me guraš sa stolice, pusti me da završim pa ćeš onda ti

– ali pusti me moooolim teeeee, ali ja sam prvi hteo na iternet

– sačekaj malo, pustiću te

– ali me pusti sad odmah

– ali ne mogu sad odmah

– ali me puuuustiii

– jovane, kad nekog voliš (al udaram nisko) onda ga pustiš da uradi nešto što mora i strpljivo sačekaš da završi, neću dugo, obećala sam ti

– ali ti mene voliš, zato me puuuustiiiii i sačekaj lepo da završim

………………………………. ~

– ali, mama, meni milica ne da da se ja igram u vrtiću

– kako to misliš ne da ti

– pa ne da mi

– pa kako ti to ne da

– pa stalno dođe pa me grli

– grli te?

– da, ali ona mene stalno grli

– pa da li se ona igra sa drugom decom nekad

– da ali onda dođe i grli me

– i šta kad te zagrli

– ništa onda ode

– pa kad ode ti se igraj

– ali onda opet posle dođe, ona stalno dođe

– pa onda zagrli i ti nju pa se igrajte zajedno, jesi probao da i ti nju zagrliš

– pa…nisam se setio

………………………………. ~

– mama, šta to radiš

– pravim nešto…

– šta to praviš

– dođi da ti šapnem, da to bude naša tajna

– zašto da mi šapneš

– pa da ne čuje tata

– zašto da ne čuje

– pa da mu to posle bude iznenađenje

– kakvo iznenađenje

– takvo da on prvo ne zna šta pravim, pa kad bude gotovo da se iznenadi

– ajde onda mi šapni

– (kolače)

– (mmmm, kolače)

– da, ali nemoj da kažeš tati

– zašto?

– pa sad smo se dogovorili da je to naša tajna, čuvaj tajnu dok ne bude gotovo

…posle 1 minut…

– mama, a kad ću moći da mu kažem

– kad bude gotovo

– a ja želim da mu sad kažem

– izdrži još malo

……još dva minuta……

– a jel mogu sada da mu kažem

– ne još, još samo malo

– ali ja želim da mu kažem sada

– ali onda to neće biti iznenađenje

…….još dva minuta……

– a mama a ja ću da mu kažem

– nemoj jovane, molim te, još malo

– ali ja neću da mu bude iznenađenje, hoću da mu kažem…

– dobro idi reci mu

– ej, tata, da ti kažem: znaš šta mama pravi

– šta sine

– ej, mama pravi KOLAČE, jel ti sad iznenađenje?!?

…iznenadljivih najvećih do sada celih 5 minuta ničeg drugog do agonije čuvanja tajne prvi put u male najmanje 4 svoje godine…