Strip: Par čiča gliša i jedan palačinak

Strip „Par čiča-gliša i palačinak“, već drugi iz pera istog mladog autora, kritički obrađuje aktuelne teme iz života generacije koja odrasta u Srbiji krajem prve i početkom druge decenije drugog milenijuma. U isto vreme, motivi su veoma univerzalni za sve generacije – to su palačinak, zavist, nasilje primenjeno nogom u zadnjicu, otimanje palačinka i žal za izgubljenim.

Primetna je upotreba kratkih verbalnih poruka, sa korišćenjem slenga engleskog jezika („Jes!“), kao osvrt na zasićenost generacije nesinhronizovanim sadržajima masovne kulture. Takođe je vidljiva i krajna jednostavnost facijalnih ekspresija, što u ovom slučaju ne govori o siromaštvu, već intenzitetu i autentičnosti doživljaja likova i važnosti palačinka u životu mladih.

Tabla nije podeljena, već se „kadrovi“ prelivaju jedan u drugi, što je poigravanje sa pojmom vremena. Ova integralnost priče oslikava se u pomalo sablasnoj sličnosti situacije u kojoj su prvi lik na početku i drugi lik na samom kraju. Možda autor želi da nam potkaže nasilje kao cirkularnu društvenu pojavu?

Da li je autorova poruka da se nasilje isplati, ili da se isplati samo ako si spreman da jedeš palačinak koji je nekom ispao na zemlju (scena u sredini)? Ili je u pitanju implicitan protest protiv oskudice palačinaka koji se gotovo i ne prave tokom letnjih vrućina, pa otud i nasilje? Autor ova, ali i mnoga druga pitanja, ostavlja otvorenim.

(Recenzija: tata)

Priča tati pred spavanje

Tata, jel mogu sad pred spavanje ja tebi da ispričam jednu priču?
Jednog dana, mama je bila otišla na televiziju, a ti i ja smo ostali sami.
Odjednom, čuli smo da napolju nešto šuška. Izašli smo i videli leteći tanjir!
Iz letećeg tanjira je počela da izlazi neka senka, a bez čoveka koji pravi senku!
Onda smo videli i vanzemaljca koji je izašao. On je rekao: ai, juiu, ou ia!
Mi ga ništa nismo razumeli, jer mi ne razumemo vanzemaljski jezik.
Rekli smo mu: au, iou, uee!
On je onda rekao: uiuom auija, eooo!
I mi smo ga razumeli, a rekao je: Sad će doći glavni vanzemaljac!
I kad je glavni vanzemaljac došao, on je rekao: Auiiii, prrrd! Auiiii, prrrd!
Tako vanzemaljci umeju da pričaju, kao da prde. A mi smo ga razumeli, da kaže:
Hajdete sa mnom da upoznate moj dvorac!
I mi smo otišli s njim, i on nam je pokazao svoj dvorac, a dvorac je rekao: Auii, iouuu, ouiii!
I mi smo ga razumeli da kaže: Hajde sad da vidite najnoviji dvorac!
I videli smo najnoviji dvorac, a najnoviji dvorac je rekao: Kokoda, kokoda!
I mi smo ga pitali: Jesi li ti kokoška ili najnoviji dvorac?
A najnoviji dvorac je rekao: Kokoda, kokoda! I podigao se na noge i sneo jaje!
Iz jajeta se izlegao mali dvorčić, i nas dvojica smo pobegli.
Pobegli smo jer smo se uplašili. Jel znaš, tata, zašto smo se uplašili?
Pa zato što, znaš kako male bebe ništa ne znaju, pa se udaraju i štipaju?
E, pa, mali dvorci ispaljuju rakete.
Laku noć.