Uvod u sujeverje

Kopajući po blogu i draftovima koji su ostali neobjavljeni nađoh ovaj, posve prikladan za predstojeće datume.

Kada se vodio ovaj razgovor, Jovan je imao 4,5 godine. Prvi put je napisao pismo Deda Mrazu. Sam. I samoinicijativno.

Razmišljala sam kako mu objasniti instituciju D.M. ali sam odlučila ipak da sam razvije neku predstavu kakva god mu odgovara. Pa, vremenom, ako pita da l postoji ili ne postoji, reći ćemo, iskreno.

Međutim, pitanja ne dolaze uvek u onoj formi u kojoj ih očekujemo, element iznenađenja uvek postoji, pogotovo kad zaboravimo da za decu nije sve suva dihotomija.

To su sva ta egzotična začinska bilja u čorbi roditeljstvovanja deteta u tom uzrastu.

Dakle, bilo je to ovako:

Razgovor sa mamom:

pripremamo se za predstavu sa deda mrazom u vrtiću, slikanje, poklone i sve uz to pride…
mama kaže: sutra idemo u vrtić da gledamo predstavu sa deda mrazom, pa ćeš dobiti poklon.
-uaaauuu, poklon…šta će mi biti poklon?
-pa ne znam, nešto što si poželeo, je l’ se sećaš šta si poželeo?
-ko će mi doneti?
-deda mraz…
-a kako će on znati šta sam poželeo?
-pa pisali smo mu pismo, je l’ se toga sećaš?
-da, a je l’ on dobio to pismo?
-jeste, ja sam mu poslala.
-kad si mu poslala?
-pa jednom kad sam išla na posao, svratila sam u poštu i poslala mu pismo?
-a ja nisam video…
-pa nisi bio sa mnom…

-a gde će da mi kupi poklon?
-ne znam, jovane, negde u nekoj prodavnici… (već se uveliko kajem na započetom razgovoru i gajim nadu da neću morati još dublje da se uvlačim u vilenjake, fabriku igračaka……)
-je l’ u nekom maksiju?
-možda i u nekom maksiju, zar je to sad važno?
-a u kom maksiju?
-ne znam, možda ovde u zemunu, možda u beogradu, možda u sremskoj mitrovici…
-a možda i na severnom polu! je l’ ima maksi na severnom polu?
…nadam se da ne, sine… (mada, ko će ga znati, al’ stvarno se nadam i već mi se plače)
-a kako će da dođe deda mraz, je l’ severni pol jako daleko?
-jeste, kao amerika ili japan (vrlo plastično, jednostavno zna da su amerika i japan daleko)
-a kako će da stigne?
-na sankama?… leteći irvasi…. da li si video kako deda mrazove sanke lete i vuku ih irvasi?
-nisam
-pa video si na crtanom filmu, pokazala sam ti na internetu…
-ali nisam video ovde u zemunu…kako će da dođe ovde u zemun, je l’ imamo mi irvase….gde su pokaži mi…
-nemamo jovane…
-a kako će onda da dođe?
-ne znam…. (odgovorih već glasom kenjkavog deteta, jer stvarno, bespomoćno, i potpuno ne znam…)

i tako…sve se bojim da sve više u deda mraza verujem ja više nego moje dete. meni nije važno što nisam videla na nebu ovde u zemunu sanke…ne bih pravila problem…samo nek donese neku bolju godinu…nadam se samo da je neće kupiti u maksiju…

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s