Telesno kažnjavanje, još jednom

Telesno kažnjavanje dece kao vaspitna metoda je velika i važna tema, i biće još dugo. S druge strane, o njegovom najvećem i najglasnijem zagovorniku sam pisao već i previše:

https://porodistarije.wordpress.com/2014/11/17/telesno-kaznjavanje-laz-navika-panika/

Ipak, iako je već neprijatno, imam potrebu da se dopunim, i – nadam se – završim s tim.

Prvi razlog: u međuvremenu sam o ovoj temi razgovarao sa nekim prijateljima, divnim i izuzetno inteligentnim ljudima, iz čijih usta sam čuo neke čudne tvrdnje prenešene kao naučne istine, iako one to nisu.

Drugi razlog: g. Milivojević je nekako uspeo da dvadesetak univerzitetskih profesora i desetine drugih psihologa, pedagoga itd (sa ovog piska) javno proglasi neznalicama i „interesnom grupom“ koja je napala njegovu ličnost a ne argumente (napad „ad hominem“, što nije logički validan argument u raspravi).

Odmah da kažem: ja nisam među potpisanima. Niko me nije pitao, s pravom: tamo su sve sami stvarni stručnjaci sa odgovarajućim visokim obrazovanjem i relevantnim iskustvom.

Svakoj pismenoj osobi je jasno da to saopštenje ne napada njega lično, već jedan od njegovih argumenata, a to je njegova stručnost  – jer je kao argument i koristi, često i kao jedini za svoje tvrdnje. On dobija veliku pažnju javnosti i prostor u medijima koji koristi da govori s pozicije autoriteta nauke, a tako da i predstavljaju. Njega mediji i simpatizeri na njegovoj FB stanici redovno nazivaju psihologom, psihijatrom i profesorom, a da ih on, iako nije ništa od toga, nikada ne ispravlja. „Politika“, gde je već godinama kolumnista, naziva ga psihijatrom, a on ih je prvi put ispravio tek nedavno (posle pomenutog saopštenja), i to u postu na svojoj FB stranici.

Dakle: Milivojević nije psiholog, ni pedagog, čak ni psihijatar. On je poslovni čovek, izdavač koji izdaje, reklamira i prodaje sopstvene knjige iz popularne psihologije (sa naglaskom na prvu reč), a uz to je lekar opšte prakse koji se obučio za Transakcionu analizu.

Budite izuzetno oprezni kada ste:

– u nedoumici i poteškoćama,

– osećate se nemoćno i bez podrške,

i pojavi se neko ko vam u isto vreme, na istom mestu:

– da reči ohrabrenja i kaže vam da treba da mislite svojom glavom,

– kaže šta to tačno treba da mislite svojom glavom,

– kaže da možete tu i tu kupiti njegove knjige i platiti kartu za njegovo predavanje.

Na njegove ostale argumente, umesto onih „neznalica“, mogu da odgovorim na primer ja, pa ćete bolje razumeti i ovo iznad.

Psihološka istraživanja koja g. Milivojević navodi kao dokaze, nisu nikakvi dokazi.

O „porastu vršnjačkog nasilja u Švedskoj“.

Student prava po imenu Fuler je presabrao neke državne statistike i zaključio da je u Švedskoj došlo do dramatičnog porasta vršnjačkog nasilja. On je to proglasio posledicom zabrane fizičkog kažnjavanja. Svakom ko je stručan za metodologiju bilo koje nauke jasno je da u njegovoj analizi broja policijskih izveštaja nema nikakvog mesta za zaključivanje o uzrocima tog porasta, pogotovo ne da je uzrok zabrana „spenkinga“. Porast vršnjačkog nasilja u Švedskoj je u međuvremenu objašnjavan porastom (gle!) PRIJAVLJIVANJA nasilja, logičnom posledicom uvođenja zakona o zabrani i razvojem NULTE TOLERANCIJE, gde nove generacije znaju da prepoznaju nasilje, svesne su da je neprihvatljivo, znaju da ga mogu i imaju kome prijaviti, i prijavljuju ga. Ogromna je razlika između porasta nasilja i porasta u prijavljivanju nasilja. Ako poredimo Srbiju i Švedsku po broju prijava npr. nasilja u porodici policiji, moglo bi se pokazati da ga kod njih ima mnogo više, tj. da Šveđani biju žene više nego mi. A verujete li da je zaista tako?

Na primer, tako možemo zaključiti da je 2010. godine u Švedskoj bilo više od 100 puta više slučajeva seksualnog zlostavljanja nego u Srbiji – kod njih 60-tak a kod nas manje od jednog slučaja na 100.000 stanovnika! Računajući prijave policiji. Pritom, u Švedskoj je definicija ove vrste zlostavljanja šira nego u drugim zemljama. Verujete li da u Švedskoj ima sto puta više silovanja po glavi stanovnika (ne mislim na TV program, već na stvarno silovanje) nego kod nas?

Drugi razlog za povećanje broja prijava vršnjačkog nasilja u Švedskoj je istinski porast nasilja, uzrokovan ulaskom Švedske u EU i dramatičnom porastu u prometu droge početkom 1990-ih. Sve je to veoma poznato.

Berkeley studija 

http://berkeley.edu/news/media/releases/2001/08/24_spank.html

Postoji još jedna studija koja „dokazuje da odmeren, razuman „spanking“ nema štetne posledice“. Istina je da je ta studija, koja inače nije prošla peer-review, temeljno oborena, da je imala specifičnu metodologiju koja kao da je krojena da iznedri baš takve rezulatate, da je u kontrolnoj grupi imala 4-5 dece, a čak je i sama njegova autorka, dr Baumrind, kategorično protiv telesnog kažnjavanja i zaključuje da „vaspitni stil sa telesnim kažnjavanjem apsolutno ima negativan uticaj na razvoj…“

http://www.nospank.net/dugan7.htm

http://www.nospank.net/baumrind.htm#dugan7

Dalje,

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/nema-naucnog-dokaza-da-je-svaka-telesna-kazna-stetna.html?alphabet=l

Milivojević navodi rad psihologa dr Jovana Mirića naslovljen: „Nema naučnog dokaza da je svaka telesna kazna štetna“. Odmah da kažem, nisam siguran da je NAUČNI DOKAZ da je SVAKA telesna kazna štetna UOPŠTE MOGUĆ. A verujemo da dr Mirić to još bolje zna. Znao je dr Mirić kakav naslov da stavi. Srećom, u detaljnije bavljenje tim radom ne moramo ni da ulazimo – temeljan je i ozbiljan. Ono što možemo odmah da kažemo, a da svako razume i da bi i dr Mirić morao da se složi, je da postoje brojne studije (mnoge su i znatno novije od onih koje navodi dr Mirić u članku) koje ukazuju na štetne posledice telesnog kažnjavanja kao vaspitne metode i stila, iako možda i nema naučnog dokaza da je SVAKA telesna kazna štetna (što i dalje ne znači da nije – to će vam reči i dr Mirić). I to, na sreću, nema nikakve veze sa zakonom o kom govorimo…

…jer zakon ne može propisati koliko džula kinetičke energije može da ima udarac „otvorenim dlanom po debelom mesu“ da bi bio vaspitna metoda, a udarac sa jednim džulom više bi bio – štetno batinanje i zlostavljanje. Zakon takođe ne može propisati koliko takvih udaraca jeste štetno, koliko često je štetno, do kojih godina ili posle kojih godina, koja snaga po kojoj kilaži deteta, koja snaga za devojčice a koja za dečake, za kakvo tačno ponašanje je takva kazna možda ipak štetna (vaspitni udarac od toliko i toliko džula ima i psihološku dimenziju koja ga može činiti mnogo štetnijim, npr. nepravednim, nejasnim, nedoslednim…)…

Nema naučnog dokaza da svaka količina alkohola uvek utiče na sposobnost vožnje svakog čoveka. Ne slupa se svaki pijani vozač. Ali zakon mora da zabranjuje vožnju u alkoholisanom stanju. I svejedno, taj zakon se ne primenjuje – ljudi svakodnevno piju i voze. A zamislite da zakona nema?

Nekada je nekima bilo dozvoljeno da ubiju po volji. Sada to ipak ide malo teže.

Nekada je jakima bilo dozvoljeno da tuku slabije po volji. Sada to ipak ide malo teže.

Nekada je muškarcima bilo dozvoljeno da tuku žene po volji. Sada to ipak ide malo teže.

Red je na decu.

„Svi kažu dečja prava, a dečje obaveze?“

Deca će znati svoje obaveze ako ih roditelj nauči. Obaveze se ne prenose putem DNK, niti se unose sa hranom. Ako dete do te mere ne zna svoje obaveze da verujete da ga morate istući, to znači da ste odavno propustili da ga učite obavezama. Tucite sebe i potražite savet. Ako tražite savet advokata ili lekara ili pomoć vodoinstalatera ili električara, možete i tražiti savet pedagoga ili psihologa. Ako niste sujetni kada vam električar kaže kako da rukujete svojom TA peći ili kad vam lekar kaže da se okanete čvaraka, nemojte biti ni kad čujete da ste nešto propustili u vaspitavanju. To je normalno.

„Neću i šta mi možeš?“

Isto važi: odavno…propustili…sebe…savet…normalno… A to je poruka koja u stvari kaže: „Nikada mi do sada nisi dokazao da postoje razlozi da te poslušam“. To je poruka koja u stvari kaže: „Nikada me do sada me nisi naučio da postoje posledice za moja ponašanja“. To je poruka koja u stvari kaže: „Ne bojim se da izgubim tvoju podršku i ljubav, pa ti vidi koliko sam je do sada imao“.

A istina je da roditelj uvek nešto može. Uvek. Pitanje je ima li doslednosti, vremena, živaca i volje da se posveti problemu. Roditeljske veštine se ne prenose putem DNK, niti se unose hranom, niti…

„Kako su nas vaspitali naši stari, i šta nam fali?“

A prvom prilikom kad vam to bude odgovaralo ćete reći kako je društvo iskvareno, kako smo lopovi, bahati… Fali nam, budite sigurni. To smo mi. Ako ne vidite sami šta vam fali, pitajte nekog ko vas zna a nema dlake na jeziku.

Uz sve probleme koje možemo imati (slaba primena zakona, nerad ili nestručnost pojedinih ustanova za socijalni rad, prostor za zloupotrebe, pogrešni razlozi zbog kojih vlast zakon uvodi, fantomske NVO koje dobijaju pare da obučavaju roditelje…) ako zakon jednom detetu spase život – vredelo je. A garantovano je i mnogo više.

A to se upravo dogodilo u Finskoj (dovoljan je abstrakt): http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ab.21537/abstract?deniedAccessCustomisedMessage&userIsAuthenticated=false

Neko će dvaput razmisliti, i to će biti dovoljno. Ne radi se ovde samo o roditeljima koji su pljusnuli dete u nemoći, i znaju da je to bilo u nemoći. Takvima poručujem: ne budite sebični. Ne vrti se sve oko vas. Ozbiljne su to stvari.

Uvesti zakon. Bez oduzimanja dece i zatvora za do juče „normalan spanking“, naravno. To su samo senzacionalistički članci u novinama kojima biramo da verujemo ili ne verujemo u zavisnosti od toga šta nam odgovara.

A onda, najašimo vlast tražeći besplatna savetovanja, borimo se protiv zloupotreba, upregnimo svu nebeskosrpsku pamet u podršku roditeljstvu.

Zakon je obećanje društva da će stati iza porodice sa problemima, ne napad na nju.

Za početak, par saveta jedne „neznalice“:

http://elementarium.cpn.rs/elementi/cetiri-principa-o-disciplini/

2 thoughts on “Telesno kažnjavanje, još jednom

  1. Odlican tekst kao i uvek! Sto se tice pregleda literature o nedostatku dokaza o stetnim posledicama, dodala bih da je vazno istaci i da ne postoji ni naucni dokaz da telesno kaznjavanje ima bilo kakve pozitivne efekte (ako je vec nekakva vaspitna mera).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s