Uvod u sujeverje

Kopajući po blogu i draftovima koji su ostali neobjavljeni nađoh ovaj, posve prikladan za predstojeće datume.

Kada se vodio ovaj razgovor, Jovan je imao 4,5 godine. Prvi put je napisao pismo Deda Mrazu. Sam. I samoinicijativno.

Razmišljala sam kako mu objasniti instituciju D.M. ali sam odlučila ipak da sam razvije neku predstavu kakva god mu odgovara. Pa, vremenom, ako pita da l postoji ili ne postoji, reći ćemo, iskreno.

Međutim, pitanja ne dolaze uvek u onoj formi u kojoj ih očekujemo, element iznenađenja uvek postoji, pogotovo kad zaboravimo da za decu nije sve suva dihotomija.

To su sva ta egzotična začinska bilja u čorbi roditeljstvovanja deteta u tom uzrastu.

Dakle, bilo je to ovako: Nastavite sa čitanjem

„Srećna Nova knjiga!“

Troipogodišnjak je herojski dočekao – ne apstraktnu i nejasnu Novu godinu, koncept i meni samom previše arbitraran – već vatromet.

A kad smo počeli da se ljubimo i vičemo „Srećna Nova godina!“, on je prvo nekoliko puta to isto ponovio, a zatim je otrčao po knjigu koju je dobio tog dana i povikao „Srećna nova knjiga!“, a pošto mu to nije bilo dovoljno, uhvatio se za uvo i zapevao: „Srećno novo uvo!“

Zaspali smo uz svest da će nas ujutro sačekati pokloni ispod jelke i uz haotičan razgovor o Deda Mrazu…

„A šta ako ima neki mali Deda Mraz, sa malim poklonima u kojima su male igračke za male ljude?“

Srećna Nova 2009. svim malim ljudima, i želimo vam male poklone sa malim stvarima, da vas svakog jutra čekaju ispod velikih ukrašenih arbitrarnih stvarčina za koje mislimo da su naši životni izbori pa ih krasimo kao da su oni važni.

poklon-iz-vrtica