Evo nas opet

Dakle, dve nedelje tajinog godišnjeg odmora je prošlo.

Da li se taja odmorio?
Pa, ovako stoje stvari.

Neprestana igrancija od jutra do mraka (a bogami ponekad i u sred noći) sa svojim jako nemirnim detetom je svojevrstan odmor od posla.
S druge strane, posao je (iskreno, svaki tata može da posvedoči) svojevrstan odmor od onoga kod kuće.

Kad će se taja zaista odmoriti, a ne SVOJEVRSNO odmoriti? To, zaista, nije ni važno.

Važno je kako nam je bilo. A bilo je…

Putovali smo vozom…

Bili smo u Mercatoru,

gde sam vozio skoro pravi auto…

Bili smo i na televiziji,

na nekom Maminom desavanju u jednom velikom parku…

Kod babe sam vozio Mamu u pravom pravcatom fići..

Išao kod čike, strine i sestre Tanje…

Odsvirao im jedan ding ding dong…

A bili su i meni gosti, npr komšija Nemanja…

Da ne zaboravimo zezanciju kod Maninine

ili kupanje sa njenom sekom Maninom u velikoj kap kap.

Kad je padala kiša, igrali smo se u kući.

Ili nešto čitali…

Bilo je stvarno divnih trenutaka,

mada ponekad i naporno…

I tako se Tajin odmor završio.

Proletelo je, zaista.

Ali OK – uvek je tu MOJA MAMA!