Laž i šala

Sinoć, pred spavanje.

– Tata?
– Molim, sine?
– Laž i šala je slično.
– Jeste, sine. Stvarno je slično.
– Kako je slično?
– Pa slično je, eto, vidiš da si i sam znao.
– Ali kaži mi kako je slično.
– Na primer… Neki dečak u vrtiću pere ruke, pa pokvasi pantalone. Na primer, on onda ode kod vaspitačice i kaže: „Vaspitačice, ja sam se upiškio!“
Mališa se već smeje.
– A ona?
– Ona kaže: „Jaoj, vidi, stvarno si se upiškio, vidi kako su ti mokre pantalone!“ A on onda kaže: „Šalim se, nisam se upiškio, to sam pokvasio kad sam prao ruke“! A vaspitačica kaže: „Hej, vidi stvarno, pa ti se to samo šališ sa mnom!“
– A laganje?
– Na primer… Neki dečak se u vrtiću upiški u pantalone. Vaspitačica ga vidi, i kaže: „Jaoj, vidi, ti si se upiškio, vidi kako su ti mokre pantalone! Pa zašto si se upiškio!?“
– A on? – dete ozbiljno, zna da nije šala.
– A on onda kaže: „Nisam se upiškio, to sam pokvasio kad sam prao ruke“!
– E to je onda laž!
– Jeste, to je onda laž.
– Laž i šala je slično.
– Jeste, sine. Stvarno je slično.