Izvod iz uspavljivanja III

(piše: mama)

vooolim teee, jako te volim, najviše na svetu te volim, ovoliko te vooliim, volim te doooo lustera i neba, kao nebo celo toliko te volim, najlepše te volim, kao slatko te volim, najviše te volim, vooooliiiim te……eeeeee……maaaamiceee, jako najjače te ja volim na celom svetu, samo te ja volim, uvek ću ja da te volim najviše……
Kao što rekoh u predhodnim pominjanjima uspavljivanja, imamo problem!
Neće da spava sam, izvoljeva svako veče sa kim će, izvoljeva šta će da mu se priča, peva, šta će on da priča, peva i sl…izvoljeva, baš preteruje.
Mi kao savremeni „attachment“ roditelji nismo nikada ništa silom, i kao, valjda će sve to kad tad doći na svoje…ali malo – malo, jebo ti atačment kada si dva sata (posle sasvim normalnih, uobičajenih i stimulativno-razvojno poželjnih pola sata maženja, pevanja, pričanja i čitanja u krevetu) proveo u mraku bez svoje volje i preke potrebe mučeći i telo i dušu kako bi ostao budan i konačno za taj dan odživeo samo svojih samostalnih par sati! Pre nego što se i sam srušiš negde usput do kreveta…ma, na drvetu bih mogla da spavam posle uobičajenog radnog dana!
…I tako se mi malo malo svađamo: Jovane, spava ti se, ne možeš da gledaš, trljaš oči i kmezav si, opusti se konačno i spaaavaaaaj!
Prevrće se, okreće se, žedan sam, piški mi se, gde mi je igračka, pali lampu, gasi lampu, a da te pitam samo nešto, da te zagrlim, da te poljubim, zagrli me, poljubi me, 100x me poljubi, šezdesetsto puta me poljubi, da ja tebe sto puta poljubim, pokrij me, još sam opet žedan, žulja me kad žmurim, drži mi ruku, mazi me, još ovo, još ono… …beskraj…beskrajni beskraj…
I baš kad sam bila skroz spremna da branim integritet moja dva-tri dragocena noćna sata svim psihološko-pedagoškim dozvoljenim sredstvima, tj. onim koji su se pokazali, kao, iako invazivni, vrlo  uspešni ne ostavljajući pritom trajne i vidljive posledice po ličnost, usledilo je ovo volimte mantranje, shvativši valjda da mu nema više kud…..
I šta sad da pametan roditelj kaže?
Da je dete ‘prefrigano’, da je namazani manipulator, da testira tvoje roditeljske kompetencije k’o da je zla inkarnacija Vigotskog lično, da vidi da li je ljubav prema detetu zaista bezgranična i bezuslovna i kako to u praksi izgleda?
A ko je uopšte rekao da smo nas dvoje pametan roditelj?
(dok dete pred spavanje obavlja svoj ritual zabavljanja na krevetu )
mama: znaš, ja sve nekako živim u uverenju da će on jednog dana ovako samo pasti i zaspati…
tata: misliš, jednog dana ostaviti knjige dok vežba za pismeni iz latinskog i pasti i zaspati…
mama: …loooool…
…vooolim teee, jako te volim, najviše na svetu te volim, ovoliko te vooliim, volim te doooo lustera i neba, kao nebo celo toliko te volim, najlepše te volim, kao slatko te volim, najviše te volim, vooooliiiim te……eeeeee……maaaamiceee, jako najjače te ja volim na celom svetu, samo te ja volim, uvek ću ja da te volim najviše……

Kao što rekoh u predhodnim pominjanjima uspavljivanja, imamo problem!
Neće da spava sam, izvoljeva svako veče sa kim će, izvoljeva šta će da mu se priča, peva, šta će on da priča, peva i sl…izvoljeva, baš preteruje.

Mi kao savremeni „attachment“ roditelji nismo nikada ništa silom, i kao, valjda će sve to kad tad doći na svoje…ali malo – malo, jebo ti atačment kada si dva sata (posle sasvim normalnih, uobičajenih i stimulativno-razvojno poželjnih pola sata maženja, pevanja, pričanja i čitanja u krevetu) proveo u mraku bez svoje volje i preke potrebe mučeći i telo i dušu kako bi ostao budan i konačno za taj dan odživeo samo svojih samostalnih par sati! Pre nego što se i sam srušiš negde usput do kreveta…ma, na drvetu bih mogla da spavam posle uobičajenog radnog dana!

…I tako se mi malo malo svađamo: Jovane, spava ti se, ne možeš da gledaš, trljaš oči i kmezav si, opusti se konačno i spaaavaaaaj!
Prevrće se, okreće se, žedan sam, piški mi se, gde mi je igračka, pali lampu, gasi lampu, a da te pitam samo nešto, da te zagrlim, da te poljubim, zagrli me, poljubi me, 100x me poljubi, šezdesetsto puta me poljubi, da ja tebe sto puta poljubim, pokrij me, još sam opet žedan, žulja me kad žmurim, drži mi ruku, mazi me, još ovo, još ono… …beskraj…beskrajni beskraj...

I baš kad sam bila skroz spremna da branim integritet moja dva-tri dragocena noćna sata svim psihološko-pedagoškim dozvoljenim sredstvima, tj. onim koji su se pokazali, kao, iako invazivni, vrlo uspešni, ne ostavljajući pritom trajne i vidljive posledice po ličnost, usledilo je ovo volimte mantranje, shvativši valjda da mu nema više kud...

I šta sad da pametan roditelj kaže?
Da je dete ‘prefrigano’, da je namazani manipulator, da testira tvoje roditeljske kompetencije k’o da je zla inkarnacija Vigotskog lično, da vidi da li je ljubav prema detetu zaista bezgranična i bezuslovna i kako to u praksi izgleda?

A ko je uopšte rekao da smo nas dvoje pametan roditelj?

 (dok dete, pred spavanje, obavlja svoj ritual zabavljanja na krevetu…)
mama: znaš, ja sve nekako živim u uverenju da će on jednog dana ovako samo pasti i zaspati…
tata: misliš, jednog dana ostaviti knjige dok vežba za pismeni iz latinskog i pasti i zaspati…
mama: …loooool…

4 thoughts on “Izvod iz uspavljivanja III

  1. Nasmejah se slatko, ali dobro znam da ponekad uopšte nije smešno.😀

    „Nemoj da sediš u krevetu, lezi dole.“
    „Ne mogu da legnem, jer ako legnem odmah ću da zaspim.“ (moj sestrić)

    Preko dana radimo sve i svašta, ali uveče kada je vreme za spavanje, slatko se izljubimo, izmašemo jedni drugima, dam im mlekce i kažem „ljubim vas, volim vas, laku noć, ćao, ćao“… oni mašu, ja zatvorim vrata i to je to.😀

    Mislim da se to nauči tek sa drugim i trećim detetom. :))))

  2. (tata:) mislim da mi se dopada, i da ću sa drugim ili trećim detetom da ih brzo naučim da kažem “ljubim vas, volim vas, laku noć, ćao, ćao”… oni mašu, ja zatvorim vrata i LEGNEM DA SPAVAM!!!!!!!!!!

  3. Oduvek sam se čudila ovim problemima..verovatno zbog toga što sam od prvog trenutka po rodjenju mom sinu rekla : laku noć, poljubac, i tiho zatvorila vrata od spavaće sobe…
    Naslušala sam se da su roditelji po celu noć dreždali s detetom bezbroj puta.
    Nikada mi to neće biti jasno.
    Da li je zbog prvog stava ili ne…ipak je za diskusiju…ali me ražalosti kada roditelji nemaju ( tihi ) autoritet od rođenja deteta…što bi moje dete danas ( 12 g.) reklo : suptilni autoritet🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s